Posledice klimatskih katastrofa: Dvostruka nepravda prema siromašnim zemljama
Razorni šumski požari i poplave pogađaju one zemlje koje najmanje mogu da priušte obnovu i koje su najmanje doprinele klimatskoj krizi sagorevanjem fosilnog goriva, pokazala je analiza 20 najskupljih klimatskih katastrofa u 2023. objavljena 27. decembra.
Istraživanje dobrotvorne organizacije Hrišćanska pomoć, koje je obuhvatilo 14 zemalja, pokazalo je da cena štete ide od devet evra po osobi zbog poplava u Peruu, do 4.000 dolara po osobi zbog požara na Havajima, preneo je Gardijan.
Posle cene štete na Havajima zbog šumskih požara u avgustu, sledi oluja na Gvamu u maju sa troškom od gotovo 1.500 dolara po osobi.
Analiza je pokazala da se zemlje sa lošom infrastrukturom i slabijim kućama suočavaju sa većim troškovima posle klimatskih katastrofa jer se njihove naseljene oblasti lakše razaraju.
U oblastima u kojima su se ljudi suočili sa najvećim troškovima mnogi rade u poljoprivredi, koja je osetljiva na ekstremne vremenske prilike. U tim oblastima takođe je manja verovatnoća da će vlade investirati u prevenciju ili obnovu.
COP28
Direktor Hrišćanske pomoći Patrik Vat rekao je da vlade moraju da preduzmu dalje mere na unutrašnjem i međunarodnom planu da smanje emisije i prilagode se efektima klimatskih promena.
Prema njegovim rečima, siromašnije zemlje trpe dvostruku nepravdu jer su teško pogođene globalnim zagrevanjem, a malo su doprinele tom problemu.
Poslednjih godina gubici i šteta koju trpe zemlje u razvoju zbog klimatskih promena postali su deo klimatskih pregovora. Zemlje u razvoju zahtevaju klimatsku pravdu jer se suočavaju sa ekstremno velikim troškovima za obnovu posle katastrofa.
Na ovogodišnjem COP28 u Dubaiju zemlje koje su najodgovornije za klimatske promene obećale su ukupno 700 miliona dolara za fond za gubitke i štetu. To odgovara manje od 0,2% godišnjih nepovratnih ekonomskih i drugih gubitaka zemalja u razvoju suočenih sa globalnim zagrevanjem.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay, Beta/AP
