Poruka iz Bolivije Vašingtonu i EU: Dalje ruke od našeg litijuma
Poruka „dalje ruke od našeg litijuma“, koju je bolivijski predsednik Luis Arse uputio Amerikancima uz izjavu da Bolivija neće odustati od ugovora s Kinom o eksploataciji velikih zaliha svog litijuma, iako to traži Vašington, naišla je na odjek i u medijima EU.
Bolivijski predsednik je u oštrom odgovoru na izjavu američkog generala Laure Ričardson, komandanta Južnog krila vojske SAD, da Kina ulaganjima u Južnu Ameriku „zloćudno deluje“ i ugrožava bezbednost SAD, predočio da kinesko ulaganje ima i novi kvalitet, jer uključuje prenos tehnologije za direktnu eksploataciju iz bolivijskih slanih jezera.
U osvrtima evropskih medija se ukazuje i na veliku zainteresovanost posebno Nemačke i Francuske da s Argentinom, Čileom i Bolivijom, koje imaju 60 odsto svetskih zaliha litijuma, uđu u poslove s eksploatacijom tog ključnog metala za potpuni prelazak na proizvodnju električnih automobila, što bi EU htela da postigne do 2035.
Mediji navode da se francuski predsednik Emanuel Makron sprema da poseti tamošnje zemlje bogate zalihama litijuma.
Nemački kancelar Olaf Šolc već je nedavno posetio Argentinu, Čile i Brazil koji je za Nemačku najvažniji trgovinski partner u regionu, budući da tamo posluje preko 1.000 nemačkih firmi među kojima su Mercedes-Benc i Folksvagen, koje imaju velike planove za proizvodnju električnih automobila na litijumske baterije.
Južnoameričke države žele same
General Laura Ričardson je u govoru u američkom Kongresu predočila da je Južno krilo armije SAD „odgovorno za Latinsku Ameriku i Karibe“, i pošto se požalila da nema zapadnih investicija u to područje, stavila do znanja da Kina to popunjava ulaganjem u ključne infrastrukture i saradnju na poljima ekonomije, tehnologije, informatike, politike.
Predsednik Bolivije Arse se založio za tesnu saradnju Argentine, Čilea i Bolivije u eksploataciji litijuma i posebno zatražio da te zemlje „same odlučuju o ceni koja će odgovarati našim privredama“.
Agencija Blumberg javlja da Argentina, čile, Bolivija i Brazil pregovaraju o tešnjoj saradnji u vađenju svojih velikih rezervi litijuma, ali i sopstvenoj proizvodnji litijumskih baterija i električnih automobila.
Sa 8.000 dolara cena skočila na 60.000 dolara
Ove zemlje sa 60 odsto svetskih rezervi i Brazil, kao i Argentina, s velikim kapacitetima proizvodnje automobila, nastoje da se „uključe u svetske lance proizvodnje automobila na litijumske baterije“.
U svetu je globalna nestašica litijuma i zato je cena metričke tone tog metala sa 8.000 dolara pre dve godine sad dostigla 60.000 dolara.
Najveće zalihe i to 21 milion metričkih tona (jedna metrička tona je 1.000 kilograma) litijuma ima Bolivija, Argentina 19 miliona, Čile 9,8, SAD 9,1, Australija 7,3, Kina pet miliona tona, dok recimo Nemačka ima zalihe od 2,7, Češka 1,3, Srbija 1,2, a Rusija milion metričkih tona.
Izvor: Beta
Foto: screenshot, Pixabay
