Perfekcionizam: Šta se krije iza potrebe da sve bude besprekorno?
Perfekcionizam se najčešće povezuje sa osobama koje su uredne, sve im je besprekorno složeno, vrlo su precizne u svemu što rade. Međutim, to je samo jedna strana perfekcionizma. Perfekcionizam se manifestuje mnogo šire i u drugačijim oblicima, koje na prvi pogled ne bismo povezali sa njim.
Piše: Bojana Brkić Stojanović, geštalt psihoterapeutkinja
Prethodno opisani oblik perfekcionizma može vrlo dugo da se održava zato što osobi donosi dobiti kroz pohvale drugih ljudi i osećaj ličnog uspeha. Međutim, ako se primenjuje u svim aspektima života, može da dovede do unutrašnjeg osećaja praznine i, na kraju, do sagorevanja.
Bojana Brkić Stojanović, geštalt psihoterapeutkinja
Na drugom polu perfekcionizma mnogo ranije postaje jasno da osoba treba nešto da menja, jer ovakav obrazac često dovodi do usporavanja mnogih procesa, pa i do zastoja. Iza manifestacija perfekcionizma najčešće je osećaj nedovoljnosti. Dobit od ovog drugog pola može biti održavanje neutralnog statusa. Osobe na taj način izbegavaju mogućnost greške, tj. nema neuspeha, ali nema ni uspeha.
Perfekcionizam i uticaj na profesionalni razvoj
Jedan od načina na koji perfekcionizam može uticati na profesionalni razvoj jeste maksimalno zalaganje, a u isto vreme doživljaj da uvek može bolje. Ovaj način funkcionisanja jeste koristan, ali ako traje dugo, isključuje spontanost i fleksibilnost, može dovesti do sagorevanja.
Prethodno opisano je nešto što je očiglednije i što ljudi češće dovode u vezu sa perfekcionizmom. Međutim, postoje načini na koje perfekcionizam utiče na profesionalni razvoj, a da ih je teže prepoznati i povezati sa temom perfekcionizma. To su često odustajanje od sopstvenih ideja, započinjanje određenih aktivnosti i prekidanje čim se pojave prepreke ili kada nešto ne uradimo onako kako smo očekivali i želeli.
Brzo odustajanje i odlaganje da se nešto počne povezano je sa perfekcionizmom na taj način što osobe imaju visoka očekivanja od sebe, pa pokušavaju što detaljnije da razrade plan, a u stvari nisu napravile ni prvi korak koji vodi ka realizaciji. Kada počnu sa realizacijom, prva odstupanja od „idealnog scenarija” vode do odustajanja i zaključka da ponovo nije uspelo i da će uvek biti isto.
Perfekcionizam u odnosu prema sebi
Perfekcionizam se u odnosu prema sebi može manifestovati na različite načine. Jedan od njih je strogost prema sebi, podrazumevanje svega onog što se uradi dobro i fokusiranost na ono što, prema mišljenju osobe, nije dobro i što treba popraviti. Osoba sebi ostavlja veoma uzak prostor za funkcionisanje i, ako nema nimalo fleksibilnosti i spontanosti, to vremenom postaje ekstremni oblik samodiscipline koji nije zasnovan na ljubavi prema sebi, već često vođen tuđim i sopstvenim kognitivnim očekivanjima, bez osluškivanja sebe. Često se u ovom procesu zanemaruju telesni signali i emocije.
Osoba sebi postavlja visoke zahteve, uz obavezno biranje težih puteva za dolaženje do postavljenih ciljeva, jer iz njenog ugla cilj vredi samo ako se maksimalno potrudi.
Sa druge strane, osoba može dugo da idealizuje sopstvenu ideju, da je detaljno razrađuje, planira, odlaže prve korake realizacije, a kada krene, razočara se zbog toga što nije sve kao što je razradila u teoriji i odustaje uz mišljenje o sebi kao o neadekvatnoj. Ono što gubi iz vida zbog perfekcionističkih očekivanja jeste da realizacija bilo čega ima uspone i padove, koji su normalan deo procesa. Važan je odnos prema sebi tokom procesa dolaska do cilja – ako sagorimo, ni ostvarivanje cilja nam neće doneti zadovoljstvo. Najčešće krajnji rezultat bude osećaj praznine ili nemogućnost da se bilo šta dovrši.
Perfekcionizam u odnosu sa drugim ljudima
Perfekcionizam na različite načine može uticati na naše odnose sa drugim ljudima. Nekad visoka očekivanja koja imamo od sebe možemo preneti na druge. Zapravo, ono što se dešava tada jeste da probijamo granice drugih ljudi i pokušavamo da utičemo na nešto što nije naša odgovornost, a to je ponašanje drugih ljudi.
Još jedan od načina na koji perfekcionizam utiče na odnose sa drugima jeste situacija u kojoj osoba ima veoma visoka očekivanja od sebe, ali istovremeno veoma popustljiv odnos prema drugima. U toj situaciji osoba daje drugima ono što je njoj potrebno – malo blažeg odnosa prema sebi. Ako je reč o ovakvom obrascu, osoba često preuzima obaveze drugih ljudi i prihvata da radi stvari umesto njih, prelazi preko sopstvenih potreba iz različitih kognitivnih izgovora, kako u privatnom tako i u profesionalnom kontekstu: „Ja ću to brže”, „Nije mi teško” i slično.
Na taj način, sa jedne strane, probija sopstvene granice, preuzima previše na sebe uz različita opravdanja, dok se, sa druge strane, ljuti na druge ljude zato što ne rade isto što i ona. Sve ono što osoba želi ostaje po strani, a vremenom se razvija osećaj trajnog nezadovoljstva.
Perfekcionizam i anksioznost
Perfekcionizam, ako osobe ne rade na osvešćivanju načina na koji utiče na njih, često može da dovede do anksioznosti, bez obzira na to da li ih podstiče na konstantnu aktivnost ili dovodi do odustajanja i zastoja.
Ako duži period funkcionišemo na isti način, bez rada na svesnosti i unošenju spontanosti, fleksibilnosti i blagosti u odnos prema sebi, drugima i profesionalnim obavezama, dolazi do razvijanja anksioznosti. Ona se, na primer, može manifestovati kroz strah od javnog nastupa, iznošenja sopstvenog mišljenja i različitih drugih ispitnih situacija, kao što su intervjui za posao, polaganje ispita i sl.
Savremeni način života i društvene mreže podstiču perfekcionizam i izazivaju anksioznost kod osoba koje ne uspevaju da dostignu nivo plasiran na društvenim mrežama. Ova vrsta pritiska posebno utiče na mlade i najčešće izaziva anksioznost kod njih.
Perfekcionizam u roditeljstvu
Roditeljstvo je za veliki procenat ljudi jedna od značajnih uloga u životu, zbog čega roditelji imaju visoka očekivanja od dece. To se često manifestuje kroz nestrpljenje da dete ovlada nekom veštinom. Nestrpljenje za detetov tempo nešto je gde se ogledaju perfekcionistička očekivanja roditelja, dodatno pojačana savremenim načinom života u gradovima. Takva očekivanja se vide u pridavanju značaja ocenama, što je, svakako, manje značajno od toga da deca zavole proces učenja, sticanje novih znanja, razvijanje veština, prepoznavanje sopstvenih potencijala i njihovo praćenje. Naravno, sve ovo podstiče brzi razvoj tehnologije i način života „sada i ovde”, koji kod roditelja podstiče anksioznost da njihova deca neće biti dovoljno dobra za sve što se zahteva od njih kako bi bila samostalna. Zbog toga decu upisuju na veliki broj aktivnosti i privatnih časova, kojima iscrpljuju i sebe i decu, pri čemu se gubi osećaj zadovoljstva i kod dece i kod roditelja.
Stoga je veoma značajno da roditelji imaju podršku u brizi o sebi i razvijanju svesnosti o tome kako funkcionišu, kako bi mogli da ostanu prisutni i usmereni na ono što je zaista važno.
Ako prepoznajete da perfekcionizam utiče na bilo koji aspekt vašeg života, moguće je raditi na tome. Važno je da za sebe tražite sve ono što može biti podržavajuće u razvijanju blažeg odnosa prema sebi i drugima.
Takođe, ono što je značajno jeste da ste vi u redu takvi kakvi ste i da ste postigli koliko ste mogli, radeći kako ste najbolje znali. Potpuno je u redu da ne budete zadovoljni i da želite više za sebe, a upravo rad na osvešćivanju sopstvenog načina funkcionisanja može pomoći da preuzmete odgovornost za svoje odluke.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Tijana Dobrić, Magnific-nafan1980
