Perete i čistite u svojoj kući za novac, ali šta stoji iza toga je mnogo opasnije nego što mislite

Zašto biste obavljali kućne poslove besplatno kada možete da budete plaćeni za njih? Pomislite na sve one stvari koje ne završavaju u vašem kalendaru, poput nameštanja kreveta ujutru, spremanja večere ili čišćenja za sobom.

To su svakodnevni, rutinski zadaci, ali ipak moraju da se obave. Bar sada za njih možete biti plaćeni, a mnogi ljudi već jesu.

Zato što su deo sve veće gig ekonomije, gde ljudi u zamenu za novac pomažu u treniranju veštačke inteligencije tako što snimaju sebe dok obavljaju svakodnevne zadatke, kako bi jednog dana fizički roboti mogli to da rade umesto njih.

U Los Anđelesu, Instawork angažuje ljude da nose kacige sa nosačem za telefon i narukvice koje prikupljaju podatke o njihovim pokretima dok rade, piše Los Angeles Times. Svaki zadatak od zalivanja biljaka do pranja sudova mora da traje između 2 i 15 minuta. Dva sata snimaka mogu doneti oko 80 dolara.

DoorDash koristi svoju mrežu dostavljača kroz aplikaciju Tasks, predstavljenu ovog meseca, gde „Dašeri“ mogu da prihvate zadatke na primer, da snime sebe kako slažu veš ili govore strani jezik uz unapred definisanu cenu u zavisnosti od složenosti i uloženog truda, prenosi Bloomberg.

„Ovo će biti jedna od najvećih gig ekonomija na svetu“, rekao je osnivač jednog takvog startapa za LA Times, govoreći o globalnom tržištu prikupljanja ljudskih podataka, koje bi do 2030. moglo da dostigne vrednost od oko 17 milijardi dolara.

Čak i otpušteni radnici iz kancelarijskih profesija sada treniraju AI da radi njihov posao, piše The Wall Street Journal, zahvaljujući kompanijama poput Scale AI, Mercor i Surge AI, čije mreže uključuju desetine, pa i stotine hiljada stručnjaka od investitora i advokata do astronoma i pisaca.

Neki ljudi misle da su oglasi za ove poslove prevara jer su honorari prilično visoki i do 250 dolara po satu za određene specijaliste i do 150 dolara za pesnike, ali to je zato što često podrazumevaju da praktično „prodate dušu“, odnosno u nekim slučajevima i prava na svoju intelektualnu svojinu.

Mnogi imaju nelagodu zbog ovakvog rada, ali za one koji mesecima traže posao, teško je osuditi ih što prihvataju ove angažmane, čak i ako time možda kopaju sopstvenu profesionalnu budućnost.

„Nisam ja izmislio veštačku inteligenciju i ne mogu da je ‘poništim’“, rekao je jedan otpušteni novinar za WSJ, koji sada provodi 20–30 sati nedeljno uređujući AI tekstove. „Ako bih prestao da radim ovo, da li bi to nešto promenilo? Odgovor je ne.“

Izvor: BIZLife/The Hustle

Foto: Freepik/zinkevych