Pad lire će obradovati turiste
Kolaps turske valute ne bi trebalo bitno da se negativno odrazi na srpsku privredu, ali bi zato srpski turisti mogli da očekuju znatno jeftinije letovanje i šoping u toj zemlji, piše Danas.
Pad lire za 40 odsto može značiti jeftinije letovanje i šoping za srpske turiste, ali od sledeće godine. Za ovo leto je kasno, ali već sledeće leto u Turskoj moglo bi biti mnogo jeftinije nego ove godine, zahvaljujući ogromnom padu turske lire prema evru i dolaru.
U poslednjih mesec dana lira je izgubila 38 odsto vrednosti u odnosu na evro. Doduše, već sada turisti u Turskoj mogu da se uvere kako svoje dolare ili evre mogu da kupe mnogo više nego ranije.
Aleksandar Seničić, generalni sekretar JUTA, ističe da su ovogodišnji aranžmani već ugovoreni još prošle godine i to u čvrstim valutama, dolaru ili evru, tako da se ne mogu očekivati jeftiniji aranžmani ove godine, ali „biće jeftiniji šoping i vanpansionska potrošnja“.
U poslednjih godinu dana lira je prema evru pojeftinila čak 86,6 odsto, dok se prema dolaru prepolovila. Istovremeno inflacija u Turskoj ne prati skok kursa stranih valuta i iznosi oko 16 odsto na godišnjem nivou.
Inače, procenjuje se da je ove godine 40.000 turista iz Srbije izabralo Tursku.
Lira politička, a ne ekonomska „žrtva“
Ekonomista Ivan Nikolić smatra da bi jedna od glavnih posledica slabljenja lire mogao biti rast konkurentnosti turske privrede, pre svega turizma.
„To nije tako loše za naše turiste kojima će letovanje biti jeftinije“, ukazuje Nikolić dodajući da je trgovina Turske i Srbije koja je prošle godine iznosila oko milijardu evra, suviše mala da bi tamošnja kriza mogla biti rizik i po našu privredu.
Ono što bi moglo da pogodi srpsku privredu je eventualno zaustavljanje priliva investicija iz Turske, s obzirom na to da je u maju na samitu srpsko-turske privrede najavljeno nekoliko ulaganja, pre svega u tekstilnu industriju.
Ekonomista Mlađen Kovačević upozorava da ako bi se našle u problemu, verovatno da će potencijalni ulagači ili odustati ili zamrznuti odluke o investicijama dok se situacija ne smiri.
„Cela ova kriza u Tursko je više političko ili psihološko nego ekonomsko pitanje. Njihova ekonomija je prošle godine porasla za više od sedam odsto i od 2000. raste po visokim stopama. Zbog toga je teško naći čisto ekonomsko opravdanje za ovo što se dešava u Turskoj“, ocenjuje Kovačević.
Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da je kriza turske lire posledica sankcija SAD i to zbog jednog slučaja, tako da nema razloga da se to prelije na druge ekonomije.
„Indirektno, rizik postoji s obzirom da je Turska veliko regionalno tržište i da primamo investicije odatle. Efekte će osetiti oni koji trguju sa tom zemljom, a i investicije bi mogle biti manje, mada očekujem da će se ovo rešiti pre nego što se pokažu eventualni efekti“, ocenjuje Šoškić.
Izvor: N1, Danas
Foto: screenshot
