Ovo su biografije svih ministara u Vladi Srbiji

Poslanici u Skupštini Srbije izabrali su novu vladu koja će imati 18 ministarstava, tri ministra bez portfelja i četiri potpredsednika. Vladu će u narednom periodu predvoditi Ana Brnabić, dosadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave.

Ana Brnabić, predsednica Vlade

Rođena je 1975. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Osnovne studije završila je univerzitetu Nortvud u Mičigenu (SAD), a master iz biznis administracije na univerzitetu Hal u Velikoj Britaniji (2001).

Posle toga vratila se u Srbiju i narednih godina, sve do 2011. godine radila za različite američke konsultantske firme – Development Alternatives Inc, The Urban Institute, Booz Allen Hamilton. Od 2002. do 2011. godine radila je i za USAID, gde je sprovodila brojne projekte, uglavnom one koji su doprinosili razvoju lokalnih samouprava, njihovih komunalnih preduzeća i podsticanju učešća građana u donošenju odluka.

Od 2007. do 2011. godine bila je zamenik direktora USAID-ovog projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, a u tom periodu radila je na osnivanju sektorskih biznis-asocijacija, kao što su Udruženje inženjera konsultanata Srbije, Srpska filmska komisija i Srpsko udruženje za energiju vetra.

Od 2011. godine radi u američkoj kompaniji Kontinental vind Srbija, a od januara 2013. godine direktor je te kompanije u Srbiji. Od 2010. godine učestvuje u osnivanju fondacije „Peksim“, koja obezbeđuje stipendije za magistarske studije na Univerzitetu Kembridž za studente iz Srbije i Makedonije.

Predsednica je Savetodavnog odbora „Etno mreže“, udruženja proizvođača rukotvorina koje okuplja više od 500 žena, organizovanih u zadruge i udruženja i koje se bave starim zanatima.

Na čelo Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave izabrana je 2016. godine. Bila je predsednica Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Govori engleski i ruski jezik.

Ivica Dačić, prvi potpredsednik i ministar spoljnih poslova

Rođen je 1966. godine u Prizrenu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Bio je član Parlamentarne delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Obavljao je funkciju predsednika poslaničke grupe u Skupštini Srbije i u Skupštini SRJ.

Poslanik u Veću građana Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije od 1992. godine. Poslanik u Skupštini Srbije od 2004. godine.

Bio je ministar za informisanje u prelaznoj Vladi Srbije od oktobra 2000. do januara 2001. godine.

Predsednik je Socijalističke partije Srbije od decembra 2006. godine.

Bio je predsednik Košarkaškog kluba „Partizan“ iz Beograda i potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Bio je prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova od jula 2008. godine do jula 2012. godine. Od 2012. bio je premijer i ministar unutrašnjih poslova. Od 2014. do 2016. bio je prvi potpredsednik u vladi Aleksandra Vučića.

Dobitnik je priznanja „Najevropljanin“ za 2009. godinu. Govori engleski i ruski jezik. Oženjen, otac dvoje dece.

Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova

Rođen je 20. novembra 1976. godine u Beogradu. Devetu gimnaziju „Mihajlo Petrović Alas“ završio je u Beogradu, a diplomirao je na Fakultetu za poslovne studije Megatrend univerziteta. Zvanje magistra ekonomskih nauka stekao je 2011. godine, a doktorirao 2013. na Megatrend univerzitetu.

Od 2004. do 2008. godine bio je zaposlen u preduzeću za spoljnu i unutrašnju trgovinu „Interspeed“ d.o.o. na poziciji direktora marketinga. Od 2008. godine prelazi na dužnost zamenika finansijskog direktora u preduzeću „Jabuka“ d.o.o. Od 2004. do 2008. godine bio je odbornik u skupštini grada Beograda.

Na parlamentarnim izborima 2007. godine izabran je za narodnog poslanika, a na izborima 2012. godine izabran je za poslanika Skupštine Srbije i odbornika Skupštine grada Beograda. Od jula 2012. godine do aprila 2014.godine obavljao je funkciju predsednika Skupštine Srbije. Bio je i šef skupštinske delegacije u Interparlamentarnoj uniji.

Osnivač je Srpske napredne stranke, član njenog Predsedništva, potpredsednik Glavnog odbora i predsednik Gradskog odbora Beograd. Govori engleski i ruski jezik, oženjen je i ima kćerku.

Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija

Rođen je 1964. u Novom Pazaru gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Medicinski fakultet završio je u Sarajevu.

U periodu od 1989. do 2000. godine radio je kao novinar za brojne dnevne i periodične listove na prostoru bivše SFRJ.

Posle petooktobarskih promena izabran je za ministra za nacionalne i etničke zajednice u Vladi SRJ. Posle izbijanja krize na jugu Srbije, u decembru 2000. bio je potpredsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, a od septembra 2005. do jula 2008. predsednik tog tela. U avgustu 2001. godine imenovan je za potpredsednika Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

Bio je ministar za ljudska i manjinska prava u Savetu ministara SCG. Od jula 2004. predsednik je Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, a od jula 2006. koordinator za sprovođenje Akcionog plana za završetak saradnje sa tim sudom.

Bio je dva puta izabran za ministra rada i socijalne politike 2007. i 2008. Potpredsednik i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija bio je i u prošloj vladi od 2014. do 2016. godine.

Nedeljnik Vreme proglasio ga je za ličnost 2004. godine, a Evropski pokret u Srbiji dodelio mu je priznanje „Najevropljanin“ za oblast politike u 2005. godini.

Oženjen je i ima dvoje dece.

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Rođena je 1970. godine u Tuzli. Osnovnu i srednju školu završila je u Beogradu. Diplomirala je, magistrirala i doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu sa temama iz oblasti energetike i ekonomije. Zvanje naučnog saradnika stekla je 2006. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, zvanje docenta na Megatrend Univerzitetu 2008. godine, a zvanje vanrednog profesora i prorektora za nauku 2011. godine.

Radila je u Prvoj ekonomskoj školi, Elektroprivredi Srbije, beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“.

U Vladi Srbije je 2006. bila angažovana kao savetnik potpredsednika Vlade za energetiku i politiku zaštite životne sredine, a bila je i savetnica za energetiku tadašnjeg predsednika Vlade Republike Srpske Milorada Dodika.

Autor je i koautor četiri knjige iz oblasti energetike i održivog razvoja, napisala je i objavila više od 200 radova o problemima i mogućnostima srpskog energetskog sektora.

Osnivač je nevladine organizacije (NVO) ženska vlada, član NVO Evropski pokret u Srbiji i organizacije East West Bridge, kao i član redakcijskog odbora časopisa „Eko Srbija“.

Član je Srpske napredne stranke od 2009. godine i predsednik je Saveta stranke za energetiku i rudarstvo. Bila je od ministarka energetike od 2012. godine, a u prethodnoj vladi, od 2014. godine ministarka građevinrstva, saobraćaja i infrastrukture.

Članica je Saveta Univerziteta u Beogradu, Upravnog odbora Direktorata civilnog vazduhoplovstva, Upravnog odbora Fonda za razvoj Srbije, predsednik Upravnog odbora Fondaci je 5+ i predstavnik Srbije u Skupštini akcionara NIS-a.

Majka je jednog sina. Govori engleski jezik.

Dušan Vujović, ministar finansija

Rođen je 1951. godine u Požarevcu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. Na tom fakultetu je magistrirao 1977. godine, a doktorirao 1984. godine. Postdoktorske studije završio je 1990. godine na Univerzitetu Berkli (SAD) u oblasti primene strukturnih modela opšte ravnoteže na analizu strukturnih reformi u tranzicionim privredama.

Od novembra 1974. godine radio je kao asistent u Institutu za međunardnu politiku i privredu u Beogradu, a od oktobra 1975. kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Početkom 1979. godine primljen je u Svetsku banku kao ekonomista u programu „mladi profesionalci“. Od 1985. do 1992. radio je kao docent i vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i kao rukovodilac projekta makroekonomskog modeliranja za potrebe Savezne Vlade SFRJ, Institut za statistiku.

U Svetsku banku se vratio 1992. godine gde je do 1997. rukovodio programom stručnog usavršavanja kadrova iz ekonomskih ministarstava zemalja u tranziciji iz istočne i južne Evrope, bivšeg Sovjetskog saveza, Kine i Vijetnama. Od 1998. do 2001. predvodio je stručne timove Svetske banke koji su radili na programima makroekonomske analize, strukturnih kredita i investicionih projekata reforme javnog sektora, uključujući reformu poreske administracije, trezora, budžetskog procesa, javne administracije, sudstva. Od 2001. do 2003. radio je kao predstavnik Srbije i Crne Gore u Savetu direktora Svetske banke, a od juna 2003. do kraja 2006. rukovodio programom Svetske banke u Ukrajini. Od 2007. do 2011. radio je kao vodeći ekonomista, prvo u regionu Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, a zatim u nezavisnom odeljenju za evaluaciju rada Svetske banke. Od 2011. godine radio je kao konsultant Svetske banke i USAID-a u oblasti inovacija, budžetske reforme i reforme javnog sekora. Redovni je profesor ekonomije na beogradskom privatnom Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA.

Član je predsedništva Saveza ekonomista Srbije i glavni i odgovorni urednik časopisa Finansije, Ministarstva finansija Srbije.

Objavio je više desetina radova u domaćim i inostranim časopisima u oblasti fiskalne politike, ekonomskog razvoja i rasta, institucionalnih i strukturnih reformi, inovacija, tranzicije. Bio je vodeći autor velikog broja studija i projekata restrukturiranja velikih preduzeća, reforme budžeta i javnog sektora.

Oženjen je, ima dvoje dece. Govori engeski i ruski.

Goran Knežević, ministar privrede

Rođen je 1957. godine u Banatskom Karlovcu. Funkcioner je SNS koji je od jula 2012. do septembra 2013. godine bio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u vladi čiji je premijer bio Ivica Dačić. Nakon rekonstrukcije vlade 2013. godine više nije bio na ministarskom mestu, a za vreme njegovog mandata desila se afera sa dozvoljenom koncentracijom aflatoksina u mleku.

Bio je tri puta gradonačelnik Zrenjanina.

Uhapšen je 2008. godine „u akciji protiv građevinske mafije“, kada je na vlasti bila Demokratska stranka, čiji je tada bio funkcioner, a optužbi je oslobođen u novembru 2012. godine.

Član SNS je od 2010. godine. Od 2014. godine član je Odbora direktora NIS-a. Oženjen je, otac četvoro dece.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Rоđеn je 1977. gоdinе u Srеmskој Mitrоvici i diplomirani je pravnik.

Bio je gradonačelnik Sremske Mitrovice u dva mandata od 2008. do 206. godine. Bio je član Demokratske stranke Srbije, a republički poslanik bio je od 2004. do 2008. godine. DSS je napustio 2011. godine i osnovao grupu građana „Vredna Mitrovica“, koja je nastala objedinjavanjem više nevladinih organizacija.

Član je SNS od 2015. godine, a u Predsedništvu SNS je od 2016. godine. Oženjen je i otac dvoje dece.

Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine

Rođen je 1962. godine u Kladovu, gde je završio osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Šumarskom fakultetu u Beogradu, a 1991. godine izabran je za ministra za omladinu i sport u Vladi Srbije. Posle toga radio je u Javnom preduzeću „Srbijašume“.

Bio je je predsednik i član upravnih odbora i saveta institucija u oblasti zaštite životne sredine, privrede, kulture, prosvete, zdravstva i nauke.

Trivan je od 2008. na čelu beogradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Član je Socijalističke partije Srbije.

Aleksandar Antić, ministar rudarstva i energetike

Rođen je 1969. godine u Beogradu, diplomirani je ekonomista.

Od septembra 2013. godine obavlja funkciju ministra saobraćaja u Vladi Srbije. U periodu od 1992. do 2013. godine bio je odbornik u Skupštini opštine Zvezdara u dva mandata i tri puta je biran za odbornika u Skupštini grada Beograda. Od 2004. do 2008. godine, obavljao je funkciju predsednika odborničke grupe SPS u Skupštini grada Beograda. Funkciju predsednika Skupštine Beograda obavljao je u dva mandata, od decembra 2008. do maja 2012. i od juna 2012. do septembra 2013. godine kada je izabran za ministra saobraćaja u Vladi Srbije.

Na izborima 2012. izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Srbije. Od 2013. obavlja funkciju predsednika Upravnog odbora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije. Vlada Srbije imenovala ga je za nacionalnog koordinatora Srbije u mehanizmu saradnje Kine i Centralne i Istočne Evrope (CIEZ) i na čelu je Radne grupe za projekat modernizacije pruge Beograd – Budimpešta.

Član je Upravnog odbora Fonda za razvoj Srbije. Član je Predsedništva SPS. Ruski patrijarh Kiril odlikovao ga je Ordenom Svetog Serafima Drugog stepena. Ima sina Andreja.

Nela Kuburović, ministarka pravde

Rođena 1982. godine u Sarajevu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 2005. godine. Od 2006. godine radila je u Prvom opštinskom sudu u Beogradu, gde je postala sudijski pomoćnik. Od decembra 2008. do avgusta 2009. godine radila je u Ministarstvu pravde, kao savetnik za pružanje stručne pomoći Visokom savetu pravosuđa. Od avgusta 2009. godine radila je u Sektoru za normativne poslove, a od maja 2013. godine u Odeljenju za statusna pitanja sudija u Visokom savetu sudstva bila je načelnik.

Učestvovala je u izradi više zakona.

Za ministra pravde, u drugoj vladi Aleksandra Vučića, izabrana je u avgustu 2016. godine.

Od NALED-a je 2016. godine dobila priznanje za doprinos reformama i sprovođenju zakona u Srbiji tokom 2015. Bila je članica Komisije za sprovođenje izvršiteljskog ispita i predsednica Komisije za sprovođenje postupka imenovanja izvršitelja. 2016. godine je izabrana za članicu Komisije za sprovođenje javnobeležničkog ispita i predsednicu Komisije Ministarstva pravde za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnih beležnika.

Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave

Rođen je 1975. godine u Zemunu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru za međunarodne odnose, gde je od 1996. do 1999. godine obavljao funkciju studenta prodekana.

Od 2000. do kraja 2002. godine bio je predsednik omladine Socijalističke partije Srbije. Sada obavlja funkciju potpredsednika Glavnog odbora SPS-a. Od januara 2001. do decembra 2003. godine poslanik u Skupštini Srbije. U tom periodu je bio i portparol SPS. Od 2004. do 2006. godine poslanik u Skupštini Državne zajednice Srbija i Crna Gora.

U sazivu Skupštine Srbije od 2008. do 2012. bio je predsednik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije-Jedinstvena Srbija. U Vladi Srbije 2013. godine bio je ministar bez portfelja, zaduženog za evropske integracije. Od 2009. do 2014. godine bio je potpredsednik FK Partizan.

Aleksandar Vulin, ministar odbrane

Rođen je 1972. godine u Novom Sadu. Osnovnu školu završio je u Novom Sadu, gimnaziju u Sremskim Karlovcima, a Pravni fakultet u Kragujevcu.

Bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi Super pres, direktor marketinga u firmi Kolor pres i zamenik generalnog direktora Kolor medija internacional. Vulin je bio i odgovorni urednik nedeljnika „Pečat“, dok je u više dnevnih i nedeljnih listova (Svet, Nacional, Pravda i Politika) bio kolumnista.

Za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju postavljen je 2012. godine.

Osnivač je Jugoslovenske levice koju je napustio 1998. godine. Socijalističkoj partiji Srbije pristupio je na šestom kongresu, a iz nje se povukao 2007. godine i sa akademikom Mihailom Markovićem formirao Pokret socijalista, čiji je i danas predsednik.

Bio je odbornik u beogradskoj opštini Rakovica i u Skupštini grada Beograda, kao i poslanik u Skupštini Srbije sa liste SNS. Od 2013. do 2014. godine bio je ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju.

Autor je romana „Opadanje“, „Lepota“, „Mrak“, kao i političke studije „Polit art“. Oženjen je i ima jednog sina.

Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije

Rođena je u Beogradu 1978. godine. Završila je XI beogradsku gimnaziju, diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu školske 2003. godine. Završila je master studije na Fakultetu za ekonomiju i poltičke nauke na univerzitetu „Alfa“ u Beogradu.

Dobitnik je više nagrada i stipendija, među kojima su stipendija ambasade Norveške za „Generaciju koja obećava“ 2001. godine, stipendija vladinog Fonda za talente „Za najtalentovanije studente u Srbiji“ 2000/01. godine.

Karijeru započela kao demonstrator na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2003. godine na predmetima Ekonomija tranzicije i Diplomatija i diplomatska istorija.

U Srpskoj radikalnoj stranci radila je od 2005. do 2007. godine kao saradnik Aleksandra Vučića za međunarodne odnose, kao i u redakciji časopisa „Velika Srbija“. Jedan je od osnivača SNS-a 2008. godine.

Od 2007. do 2008. godine radila je u Skupštini Srbije kao stručni saradnik poslaničke grupe „Napred Srbijo“. U maju 2012. godine izabrana je za narodnog poslanika na listi SNS-a.

Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Rođen je u Beogradu 1957. godine, gde je završio Prirodno-matematički fakultet. Bio je generalni menadžer Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“.

Osnovao je više privatnih škola u Srbiji i u regionu, među kojima su gimnazija „Milutin Milanković“ i ekonomska škola „Kosta Cukić“.

Zlatibor Lončar, ministar zdravlja

Rođen je 3. avgusta 1971. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu završio je sa odličnim uspehom. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu školske 1996/97 sa prosečnom ocenom 8,50. Tokom studiranja uključivan je u više naučnoistraživačkih radova i učestvovao na kongresima studenata medicine i stomatologije bivše Jugoslavije.

Specijalizirao je opštu hirurgiju 2003. godine. Školske 2008/09 godine upisao je doktorske studije iz Medicinske epidemiologije, na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i trenutno radi na pisanju doktorske disertacije.

Od avgusta 2012. godine obavljao je funkciju direktora Urgentnog centra i pomoćnika direktora Kliničkog centra Srbije za medicinska pitanja. Od 2013. godine bio je načelnik odeljenja za transplantaciju.

Oženjen, ima jedno dete.

Zoran Đorđević, ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja

Rođen u Beogradu 11. februara 1970. godine. Funkciju minira odbrane obavljao i u prethodnoj vladi od marta 2016. godine, a na to mesto je došao posle smene Bratislava Gašića.

Master je ekonomskih nauka. Završio je Školu nacionalne odbrane – Visoke studije bezbednosti i odbrane. Završava doktorske studije iz oblasti ekonomskih nauka, sa usmerenjem na finansijsku kontrolu, upravljanje, izveštavanje i reviziju. Usko je usmeren na međunarodne finansije i bankarstvo, finansijsku kontrolu i upravljanje, finansijsko izveštavanje i reviziju.

Objavio je više radova u vodećim domaćim i stranim naučnim i stručnim časopisima iz ekonomije i finansija.

Predsednik je Saveta za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije i Nacionalni direktor za naoružanje. Član je GO SNS i član je Udruženja Mensa Srbije. Govori engleski i ruski jezik.

Oženjen je, otac je sina i ćerke.

Vanja Udovičić, ministar omladine i sporta

Rođen je 1982. godine u Beogradu. Završio je Fakultet organizacionih nauka. Od septembra 2013. obavlja funkciju ministra omladine i sporta u Vladi Republike Srbije.

Bio je kapiten vaterpolo reprezentacije Srbije i proglašen za najboljeg igrača sveta, kao i više puta za najkorisnijeg igrača na takmičenjima. Za reprezentaciju je odigrao 284 utakmice i postigao 330 golova. Sa reprezentacijom je postigao brojne uspehe. Igrao je u klubovima Partizan, Jadran, Posilipo, Pro Reko, Mladost, Radnički. Sa Pro Rekom osvojio je dva puta Ligu šampiona, a sa Radničkim Kup Evrope i četiri puta Super kup.

Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja – Rođen je 1962. godine, diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. Do izbora obavljao funkciju gradskog sekretara za kulturu Beograda Vladan Vukosavljević. Gradski sekretar za kulturu bio je od 2013. do 2016. godine.

Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja

Rođena je 1951. godine u Rači Kragujevačkoj. Od аvgustа 2014. godine bila je direktorkа Bolnice zа psihijаtrijske bolesti „Dr Lаzа Lаzаrević“ u Beogrаdu. Redovnа je profesorkа nа Medicinskom fаkultetu u Krаgujevcu. Član je i funkcioner SPS-a.

U Prelaznoj Vladi Srbije od oktobra 2000. do januara 2001. bila je ministarka za brigu o porodici. U dva mandata bila je poslanik u Skupštini Srbije i u dva mandata savezni poslanik. Ministarka zdravlja bila je od jula 2012. do aprila 2014. godine. Od 2008 godine bila je predsednica Skupštine Srbije, a 2012. godine dva meseca je bila i vršilac dužnosti predsednika Srbije, pošto je predsednik Boris Tadić podneo ostavku.

Milan Krkobabić, ministar bez portfelja

Rođen je 1952. godine, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Za zamenika gradonačelnika Beograda izabran je 2008. godine. Na toj funkciji bio je do 2012, a te godine imenovan je za direktora JP „Pošta Srbije“.

Bio je biran za odbornika u Skupštini grada 2008, 2012 i 2014. godine. Od 2012. do 2016. u tri mandata bio je biran za poslanika Skupštine Srbije.

Oženjen je i ima dvoje dece. Predsednik je PUPS-a.

Nenad Popović, ministar bez portfelja

Rođen je u Tuzli 1966. godine. Osnivač i predsednik Srpske narodne partije, bivši potpredsednik Demokratske stranke Srbije, potpredsednik Skupštine Srbije i predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom.

Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Beogradu, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Moskvi. Od 2003. do 2007. godine predavač na katedri ekonomije stranih zemalja i spoljnoekonomskih veza na Ekonomskom fakultetu državnog univerziteta „Lomonosov“. Od 2001. do 2005. profesor na katedri za ekonomiju i planiranje rudarske proizvodnje Moskovskog državnog rudarskog univerziteta. Objavio je osam knjiga i više od 50 naučnih radova o ekonomiji i ravnomernom razvoju.

Vlasnik je međunarodne grupe kompanije „ABS Elektro“ sa sedištem u Rusiji, koju čini sedam kompanija i naučno-istraživački institut VNIIR i koja zapošljava više od 3.000 ljudi, pretežno mladih inžinjera.

Predsednik Fondacije „Sveti Aleksandar Nevski“ iz Beograda koja je bila nosilac projekta obnove memorijalnog kompleksa spomenika Ruski Nekropolj na Novom groblju u Beogradu.

Član je Upravnog odbora međunarodnog fonda Jedinstva pravoslavnih naroda, na čijem je čelu patrijarh moskovski i cele Rusije, Kiril. Osnivač je humanitarne fondacije „ABS Slavjanski“. Nosilac je više odlikovanja.

Izvor: Beta