U poslednjih 10 godina u osam hrvatskih nacionalnih parkova zabeleženo je 19 smrtnih slučajeva, često zbog greške i nepažnje samih posetilaca, a pitanje bezbednosti u njima otvoreno je nakon smrti izraelske turistkinje na Plitvičkim jezerima ovog leta.

Može se reći da se nesrećni slučajevi i ne događaju tako često s obzirom na to da je kroz hrvatske nacionalne parkove Brioni, Krka, Kornati, Mljet, Paklenica, Plitvička jezera, Risnjak i Severni Velebit od 2013. prošlo više od 30 miliona posetilaca, a samo ove godine 2,6 miliona, piše Poslovni dnevnik. 

Krka, Paklenica i Plitvička jezera najnebezbedniji

Gledajući broj smrtnih slučajeva, prema dostavljenim podacima, najopasniji nacionalni park je Krka gde je u poslednjih desetak godina poginulo šest posetilaca, a slede Paklenica sa pet i Plitvička jezera gde su poginula četiri posetioca.

U drugom najposećenijem nacionalnom parku Krka, koji u najposećenijim letnjim mesecima dnevno poseti od sedam do deset hiljada posetilaca, a samo ove godine do sredine septembra imali su ih 830.000, kažu kako je u šest smrtnih slučajeva u proteklih desetak godina najčešće bila reč o utapanju.

Ističu kako je upravo to bio jedan od važnih razloga zbog kog su uveli meru zabrane kupanja na najposećenijem lokalitetu Skradinskom buku.

Godišnje u proseku beleže desetak intervencija čuvarske službe zbog povreda posetilaca, uglavnom prozrokovanih neprimerenom obućom, nepažnjom ili silaskom sa obeleženih staza, dehidratacijom i ubodima insekata.

Navode da se edukativnim pristupom zaposlenih poseoci upoznaju sa pravilnim načinom korišćenja zaštićenog područja kako bi se nezgode svele na najmanji nivo.

planinarenje, ljudi

Paklenica je ove godine do sredine septembra imala 99.000 ulazaka posetilaca, a od maja do avgusta u park prosečno dnevno ulazi 700 do 800 posetilaca.

Od 2013. imali su ukupno 10 smrtnih slučajeva, ali u protekle dve godine nisu imali nijedan.

Petoro ih je stradalo prilikom penjanja zbog sopstvenih grešaka, četvoro ih je umrlo zbog zdravstvenih razloga, poput srčanog ili moždanog udara, a jedna osoba zbog suicida. Godišnje u prosjeku imaju oko 25 intervencija.

Najbrojnija grupa su nepovređeni kojima je bila potrebna pomoć zbog neopremljenosti – nedostatka rasvete, vode ili karte.

Lakše povrede se uglavnom beleže među penjačima koji su prilikom aktivnosti penjanja zadobili ogrebotine, posekotine i slično, dok su teže povrede podjednako raspoređene među šetačima i penjačima i odnose se na uganuća, lomove, teža stanja, dehidratacije.

Plitvička jezera, gde se u avgustu dogodila najnovija tragedija prilikom pada turistkinje s litice, daleko je najposećeniji nacionalni park jer beleži gotovo polovinu ukupnog broja posetilaca svih osam parkova.

Risnjak, Mljet i Severni Velebit najbezbedniji

Najbezbedniji parkovi su Risnjak, Mljet i Severni Velebit gde niko nije poginuo u ovoj deceniji.

Risnjak je ove godine posetilo oko 17.000 osoba, a zabeleženo je samo nekoliko povreda godišnje koje se uglavnom odnose na uganuća zgloba, prelom noge i slično.

Mljet je do sredine septembra posetilo 108.000 osoba, a u poslednjih šest godina, za koliko imaju podatke, umro je jedan posetilac od srčanog udara prilikom vožnje bicikla.

Godišnje se događaju lakši nesrećni slučajevi, a reč je o padovima sa bicikla, povredama pri hodanju i planinarenju, toplotnom udaru ili malaksalosti, dok godišnje zaluta i do osam osoba, osim 2022. kada ih je zalutalo njih 16.

Svi su pronađeni osim jedne ženske osobe 2019. godine.

Sjeverni Velebit je do sredine septembra posetilo 14.400 osoba, a iz parka ističu kako su tamo nesrećni događaji retki, pogotovo s obzirom na vremenske uslove i konfiguraciju terena.