Otvaranjem podataka do novih radnih mesta i smanjenja korupcije
Čak 75.000 novih radnih mesta u Evropskoj uniji (EU) nastalo je kao rezultat otvaranja podataka.
Kada govorimo o Srbiji, naša zemlja beleži određene uspehe – prva je u regionu prema indeksu otvorenih podataka, a zauzima 41. mesto u ovoj oblasti na listi članica Ujedinjenih nacija. Međutim, uprkos zabeleženom napretku, iskustvo pokazuje da na nivou gradova i opština postoji još dosta prostora za razvoj. U ovom trenutku, jedino grad Pančevo ide ubrzanim korakom ka digitalizaciji javnih usluga.
Upravo su otvoreni podaci razlog zbog čega se provodi manje vremena u administrativnim procesima u javnim ustanovama, a zbog transparentnosti rada smanjuju mogućnost za koruptivne radnje. Pionir borbe za otvaranje podataka lokalnih zajednica je organizacija civilnog društva Centar za edukaciju i transparentnost (CETRA) iz Pančeva.
Otvoreni podaci (Unsplash)
Verujući da najvažnije promene dolaze sa lokalnog nivoa, ovo udruženje podstaklo je javne institucije na usvajanje koncepta otvorenih podataka. Koncept podrazumeva da kompletni, ažurni i izvorni podaci moraju da budu dostupni svim građanima na korišćenje i ponovnu upotrebu, bez obzira na svrhu.
Pančevo – primer dobre prakse
CETRA je izradila publikaciju koja sadrži 14 preporuka za unapređenje i dodatno otvaranje podataka. Formirane su četiri radne grupe za javne politike u oblasti e-servisa i digitalizacije Pančeva, u čijem radu su učestvovali predstavnici vlasti, medija i lokalnih organizacija civilnog društva. Kroz radne grupe, udruženi građani su dobili priliku da direktno sarađuju sa donosiocima odluka i sa njima otvoreno razgovaraju o brojnim mogućnostima koje se pojavljuju nakon otvaranja podataka.
Ove aktivnosti rezultirale su važnom prekretnicom – kreiran je Nacrt odluke o otvorenim podacima Pančeva, što bi potencijalno značilo da će ovaj grad prvi normativno regulisati propise u ovoj oblasti. Otvaranje podataka u lokalnim zajednicama i njihovo pravno normiranje donosi brojne pogodnosti građanima, a imaju značaj i prilikom osnivanja kompanija i pokretanja startapa, te doprinose i privrednom razvoju zajednice. Svakako je reč o neiscrpnom resursu koji osnažuje brojne korisnike, kako u pogledu javnih institucija i privrede, tako i u pogledu dobrobiti akademske zajednice, civilnog društva i medija.
Otvoreni podaci, EU (Pixabay)
Teme poput dobrog upravljanja, te međusobne saradnje i dijaloga civilnog i javnog sektora biće deo konferencije „Dijalog promena“, koja će se održati 3. novembra u Beogradu.
Događaj će okupiti visoke predstavnike Delegacije EU u Srbiji, kao što su ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Nj.E. Emanuel Žiofre, predstavnike Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Univerziteta u Beogradu, aktiviste i širu javnost.
Broj učesnika je ograničen, a zainteresovani mogu da se prijave putem sledećeg linka. Događaj organizuje Beogradska otvorena škola, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay/Unsplash
