Optimizacija kao novi način življenja
Piše: Uroš Nedeljković, biznis konsultant u Deus Ex Consultingu
Optimizacija, optimizacija, optimizacija – ova reč kao da prečesto odzvanja poslednjih dana svuda oko nas. Troškovi nabavke moraju biti optimizovani, poslovni procesi usklađeni, kanali komunikacije maksimalno iskorišćeni, asortiman profitabilan, ulaganja isplativa, mašine upošljene, SEO, ljudski resursi zadovoljni, struja ušteđena, nafta koju koristimo, drva koja ložimo, vazduh koji dišemo, vreme koje nam je preostalo… Svet oko nas se pretvara u „optimizaciju”.
Ne zahtevaju samo od nas to: CEO, CFO, CMO, CTO i ostali, nov način života i spoljni faktori na koje nemamo uticaj naterali su nas na preispitivanje ispravnosti naših postupaka. A šta je drugo optimizacija nego samospoznaja da nismo savršeni, da negde možda grešimo i spremnost da budemo bolji?
Kako preduzeća rastu i evoluiraju, tako raste i broj njihovih poslovnih procesa. U zavisnosti od veličine kompanije, postoje desetine, ako ne i stotine poslovnih procesa. Jedan poslovni proces može biti posvećen aktivnostima kao što su uvođenje novog proizvoda na tržište, definisanje veleprodajnih i maloprodajnih cena, planiranje prodajnih rezultata, odobravanje troškova, usklađivanje proizvodnog procesa, marketinške kampanje itd.
U ljudskoj je prirodi da smo često otporni na promene, posebno kada procesi postoje duže vreme. „Mi to tako radimo već 15 godina i ne planiramo da menjamo”, „Probali smo tu promociju pre pet godina i nije nam dala rezultate”, „E pa to ne može tako kao što vi mladi mislite”, „Ipak sam ja vlasnik i ja znam šta je najbolje” – poznati su nam ovi izgovori, naročito kadrova sa višegodišnjim iskustvom na jednoj poziciji u kompaniji, koji nisu navikli na promene i optimizaciju.
Optimizacija
U osnovi optimizacije poslovnih procesa jeste operativna praksa koja identifikuje, procenjuje i rešava probleme svakog poslovnog procesa. Ona ima cilj da redizajnira postojeći proces kako bi ga učinila efikasnijim, pojednostavila operacije, nadogradila komunikaciju, kao i smanjila greške i troškove. Povećanje efikasnosti procesa može nam pomoći u racionalizaciji procedura, eliminisanju nepotrebnih zadataka i dupliranja, automatizaciji određenih zadataka, povećanju ROI i poboljšanju zadovoljstva zaposlenih i kupaca. Sa druge strane, neefikasni procesi mogu stvoriti uska grla koja ometaju poslovanje, povećavaju troškove, primoravaju propuštene rokove i nedovršene zadatke i usporavaju reakciju organizacije na promene tržišta.
Aktuelne teme zagađenja vazduha, potrošnje nafte, saobraćajne gužve i inflacije naterale su države na eksperimente optimizovanja, pa je tako Nemačka uvela mesečne karte od devet evra za javni prevoz, Škotska zamrzla cene rente stanova i voznih karata, a Francuska ponudila subvencije od 4000 evra za građane koji vozilo koje koristi gorivo zamene električnim vozilom. Efekti ovih političkih mera, pored uticaja na smanjenje saobraćaja i potrošnje naftnih derivata, bili su i smanjenje inflacije, jer transport predstavlja ozbiljan trošak u izdacima porodica na mesečnom nivou.
Neretko se dešava da, kada se preduzeća digitalno transformišu, u današnjem veoma konkurentnom poslovnom okruženju, neefikasni procesi mogu negativno uticati na celokupno poslovanje kompanije. Samo jedan pogrešan post na Instagramu koji nije prošao adekvatnu proceduru odobrenja može uticati na gubitak potrošača, negativan PR, lošu reputaciju brenda, pa i cele kompanije, kao i na samu prodaju i profit. Od 2020. i značajnog porasta onlajn prodaje, mnoga preduzeća su se odlučila da krenu tim putem. Dobili smo veliku konkurenciju, ali i veliki iznos „bačenih” para, jer orijentacija na e-commerce nije samo postavljanje proizvoda na sajt, već organizacija celokupnog biznisa sa skupom poslovnih procesa. Otvoriti samo sajt sa proizvodima, bez oglašavanja – isto je kao i držati gotove proizvode u magacinu.
Opravdanost investicije u marketing veoma je česta tema kako kod malih i srednjih preduzeća tako i kod velikih kompanija.
Floskula „Pola našeg budžeta za marketing je promašena investicija, samo ne znamo koja polovina!” odavno je prevaziđena.
Strategija omnikanalnog pristupa, tj. obratiti se kupcu svuda gde je moguće, više nije toliko opravdana, osim kod neograničenih budžeta. Međutim, nedavno su marketinški budžeti postali veoma ograničeni, negde i značajno redukovani, što je primoralo rukovodioce da traže jasne podatke koji pokazuju uticaj kampanja i njihove precizne efekte na povraćaj ulaganja.
Optimizacija ulaganja u marketing je analitički proces tokom kojeg se procenjuje učinak različitih kampanja i delovanja kako bi se utvrdilo koje od njih imaju pozitivan uticaj na ciljanu populaciju, a koje nemaju.
Cilj optimizacije marketinškog ulaganja jeste da otkrije i vrste poruka na koje potrošači odgovaraju, a zatim optimizuje kampanje kako bi se osiguralo da te poruke ispunjavaju zahteve na pravom kanalu u pravo vreme.
Ovim informacijama marketinški stručnjaci mogu da optimizuju svoj medijski miks, ulažući više vremena i kapitala u kanale i poruke koje su bolje odjeknule kod potrošačâ.
Ukoliko smo svesni da kvalitetno ulaganje u marketing može doneti pozitivne promene u našem poslovanju, kao i porast prodaje i profita, važno je da u saradnji sa stručnjacima za optimizaciju marketinškog ulaganja dođemo do odgovora na tri ključna pitanja: Gde želimo investiramo naš budžet?, Koje kanale koristi naša ciljna grupa?, Na koju poruku će naša ciljna grupa reagovati?
Izvor: BIZlife Magazin
