Od 1. januara na snazi izmene i dopune Zakona o elektronskom fakturisanju
Od 1. januara 2023. godine stupa na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, kojim se izlazi u susret zahtevima privrede, a državni sekretar u Ministarstvu finansija Slavica Savičić objašnjava koji su najznačajniji razlozi za ove izmene zakona.
„Postojala je potreba da se preciziraju određene odredbe Zakona o elektronskom fakturisanju, a među njima se nalaze odredbe koje se odnose na obavezu izdavanja elektronske fakture, kao i da se proširi krug izuzetaka od ove obaveze. Dodatno se od obaveze izdavanja elektronske fakture izuzimaju promet dobara i usluga koji se vrši bez naknade, transakcije po osnovu koje se plaća naknada koja predstavlja javni prihod u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, kao i zahtev za isplatu troškova i nagrada u sudskim i drugim postupcima, koji se isplaćuju iz sredstava suda, odnosno drugog organa kod kojeg se vodi postupak, na osnovu odluke suda, odnosno drugog organa“ rekla je Savičić.
Na koga se Zakon ne primenjuje?
Ona je objasnila da se Zakon ne primenjuje na fizička lica koja nisu obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti. Shodno tome, Zakon o elektronskom fakturisanju se neće primenjivati na poljoprivrednike koji ostvaruju prihode od poljoprivredne delatnosti (ili samo poljoprivrede), ukoliko ne vode poslovne knjige.
„Vrši se preciziranje da lice koje je obveznik poreza na prihod od samostalne delatnosti odnosno lice koje je obveznik poreza na dobit pravnih lica, a koje nije subjekt javnog ili privatnog sektora, postaje dobrovoljni korisnik sistema elektronskih faktura pre podnošenja zahteva za isplatu subjektu javnog sektora. Ako ovo lice ne posluje sa subjektima javnog sektora, nema obavezu da primenjuje Zakon o elektronskom fakturisanju“ pojasnila je Savičić.
Boegrad, 18. aprila 2022.- Ministarstvo finansija sa NALED-om organizuje obuku za korisnike javnih sredstava oko pocetka primene e-faktura. Ucesnicima se na pocetku obratila drzavna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savicic. FOTO TANJUG/ SAVA RADOVANOVIC/ bg
Na šta se odnose odredbe?
Odredbe koje se odnose na posebnu obavezu evidentiranja obračuna PDV-a pored izvršenog pravnotehničkog usaglašavanja sa propisima kojima se uređuju obračunavanje i plaćanje PDV-a, a u cilju pojednostavljenja primene obaveza, propisuje se načelo da se elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost vrši zbirno, a da se izuzeci, odnosno pojedinačno evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost odnose na više kategorija.
Među njima se nalaze promet dobara i usluga, uključujući i dati avans, za koji je primalac dobara i usluga poreski dužnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, odnosno kada se kroz sistem primi elektronska faktura za koju sam primalac fakture kao poreski dužnik, evidentira PDV pojedinačno.
Takođe, promet dobara i usluga koji se vrši uz naknadu obvezniku poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak građana i obvezniku poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona koji uređuje porez na dobit pravnih lica, uključujući i primljeni avans, za koji je isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga poreski dužnik u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.
Sistemski zakon
Slavica Savičić ističe i da je precizirana i mogućnost da se elektronska faktura koja je odbijena može naknadno prihvatiti. Ono što je od izuzetnog značaja propisuje da se u slučaju privremenog prekida u radu sistema elektronskih faktura ona smatra dostavljenom u trenutku ponovnog uspostavljanja rada sistema elektronskih faktura. Precizirano je da je obaveza subjekta javnog sektora da neposredno primi elektronsku fakturu izdatu u skladu sa evropskim standardom elektronskog fakturisanja po osnovu transakcije u kojoj se kao izdavalac javlja strano lice, primenjuje po uspostavljanju neophodnih tehničko-tehnoloških uslova.
„Podsećamo, ovde je reč je o sistemskom zakonu, kojim se znatno olakšava poslovanje privredi i ostvaruju strateški ciljevi Vlade Republike Srbije, kao i povećanje pravne sigurnosti u poslovanju privrede, smanjenje poreskog jaza, efikasnija poreska kontrola i smanjenje mogućnosti poreske evazije. Sam ZEF, kao i predložene izmene i dopune, u potpunosti je usklađen sa Direktivom EU 2014/55 odnosno „Direktivom o elektronskom izdavanju računa u javnim nabavkama“ koja je primarni izvor prava EU u oblasti elektronskog fakturisanja“ zaključila je Savičić.
Izvor: BIZLife
Foto: Beta
