Novi način funkcionisanja GSP-a: Nema više kontrolora, karta 200 dinara
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić predstavio je novo rešenje o sistemu javnog prevoza.
Gradonačelnik je najavio da će celodnevna karta koštati 200 dinara, a da se ukida karta koja važi 90 minuta.
Kako je izjavio Šapić, mesečne karte koštaće 3.000 dinara za jednu zonu, a 3.500 za dve zone. Godišnja karta biće 30.000 dinara za prvu, odnosno 35.000 dinara za dve zone.
Šapić je naveo da će se karta kupovati preko SMS poruke, aplikacije i na prodajnim mestima Javnog preduzeća „Naplata prevozne usluge“. Ukida se prodaja u vozilima, na trafikama, preko interneta i platnom karticom, preneo je Telegraf.
Navodi se da će plaćanje SMS porukom biti slično kao kod naplate parkiranja.
Uvodi se karta za sedam dana po ceni od 1.000 dinara, ukidaju se postojeće karte za tri i pet dana. Sve povlašćene kategorije koje plaćaju jeftiniju cenu karte imaju jednu tarifu – ona je 1.000 dinara.
GSP (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIC/EV)
„Uvodimo moderan sistem plaćanja putem besplatne aplikacije“, kazao je Šapić.
Svi učenici starosti do 19 godina dobijaju besplatan prevoz. To važi i za starije osobe od 65 godina, ali oni neće morati da imaju kartu i godišnju dopunu kao do sada. Oni će se prijavljivati preko aplikacije ili će dobiti doživotnu besplatnu kartu, rekao je gradonačelnik Beograda.
Ukidaju se kontrolori
Šapić je kazao i da će se ukinuti kontrolori.
„U autobuse će ulaziti Beli, odnosno Komunalna milicija i neće zaustavljati autobus ni ostale putnike. Putniku bez karte oni će uručivati nalog za plaćanje posebne karte. Putnik koji dobije taj nalog neće biti izbačen iz autobusa“, rekao je.
Neće biti validatora
Stupanjem na snagu novog sistema naplate karata ukidaju se validatori u vozilima javnog prevoza Grada Beograda, čime putnici više nisu u obavezi da svoje karte validiraju, a time stvaraju gužvu pri samom ulasku u autobus.
Stupanjem na snagu novog sistema naplate karata, gde putnici više nisu u obavezi da se zadržavaju ispred validatora, jer validatori više neće postojati, omogućava se ponovno slobodan i jednak ulazak i izlazak putnika, na sva vrata u vozilima javnog prevoza.
Autobus GSP-a (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIC/DS)
„Ugovor s Kentkartom štetan za Beograd“
On je govorio i o ugovoru sa Kentkartom, prenosi Nova.rs.
„Ugovor je od starta štetan za grad Beograd i čitav sistem koji je baziran na validatoru je sistem koji ne može da funkcioniše i koji donosi štetu i gradu i putnicima, jer nije unapredio javni prevoz, već ga je unazadio. Ni tako štetnog ugovora oni se nisu pridržavali“, kazao je Šapić.
On je istakao da je glavni problem u funkcionisanju naplate javnog prevoza neprihvatanje sistema od strane putnika. Ideja je, bila, kazao je, da Grad preuzme naplatu karata, a da se nađe način da privatni partner održava sistem koji je kreirao. Međutim, i od toga se odustalo.
„Počinju da izlaze raznorazne manjkavosti, slabosti i defekti čitavog sistema. Mi u poslednjih mesec i po dana shvatamo da ne treba da učestvujemo u tom sistemu“, kazao je Šapić i dodao da će se sve to pokazati u narednom periodu i u sudskom postupku.
Grad će zahtevati odštetu za štetan ugovor i odbraniće se pred sudom u slučaju zahteva za penalima, jer se privatni partner nije pridržavao ugovora.
Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić (BETAPHOTO/BEOINFO)
Kako je rečeno na konferenciji, trebalo je da se dogovore, i da zajedno rade.
„Oni su od 2012. do 2022. godine bili vlasnici svih podataka u sistemu“ kazao je Šapić i istakao da je, ipak, samo 25 odsto ljudi čekiralo karte u sistemu u kome je bilo zamišljeno da svi validiraju svoje karte: „Je l’ vi shvatate koliko je ovo jedna laž, validator koji je zakomplikovao život putnicima, a informacija koju je slao je bila beznačajna i ničemu nije služila, zato što je obuhvatala 25 do 30 odsto putnika“.
Gradonačelnik je kazao da će na sudu tražiti podatke i uvid kako je taj, kako je rekao „tajni sistem“ funkcionisao.
„Hteo sam da ukažem na to kolika je ovo prevara. 13 godina teramo ljude da se validiraju, a mi ne znamo koliko ljudi plaća prevoz. Mi samo znamo da je opalo sa devet milijardi na šest milijardi. Postavlja se pitanje čemu je ovo služilo poslednjih 13 godina? Ničemu“, rekao je.
Izvor: Mediji
Foto: Beta
