Cena nemara: Koja je uloga biznis modela u sprečavanju bacanja hrane?

Ono što u našem frižideru deluje kao „sitnica” na nivou države je alarmantna statistika: Srbija godišnje baci neverovatnih 720.000 tona hrane. Dok deponije rastu, a prirodni resursi bivaju nepovratno iscrpljeni, jasno je da stari model neograničene potrošnje više nije održiv. U trenutku kada potrebe društva rastu, a resursi postaju dragocenost, moramo se zapitati šta kao pojedinci i biznis zajednica možemo da uradimo bolje.

Jedan od konkretnijih primera kako se ovaj globalni izazov rešava u domaćoj praksi dolazi iz kompanije Lidl Srbija. Umesto da se fokusira samo na posledice, Lidl primenjuje sveobuhvatan pristup koji sprečava nastanak otpada još u samom korenu. Sve počinje preciznim planiranjem – napredni softverski sistemi za poručivanje robe, zasnovani na realnim potrebama i frekvenciji kupovine, omogućavaju da se na policama nađe tačno onoliko proizvoda koliko je kupcima potrebno. Ovakva digitalna preciznost, uz efikasne lance snabdevanja i kratke transportne rute, znatno smanjuje prostor za grešku i gomilanje viškova.

Andre Agasi i SILVERCREST: Pametna tehnologija kao tajni sastojak zdravog života

Poseban fokus stavljen je i na održavanje svežine kroz strogo kontrolisane rashladne lance, ali i na pametno upravljanje zalihama koje su pred istekom roka trajanja. Umesto da dopusti da kvalitetna hrana završi na otpadu, Lidl je odlučio da je ponudi po cenama koje motivišu potrošače na odgovornost. U svim njihovim prodavnicama proizvodi pred istekom roka sniženi su za 25 odsto, dok se sveže meso, riba i hlađeni proizvodi na sam dan isteka roka mogu pronaći uz popust od čak 50 odsto. Takođe, i hleb pečen dan ranije čeka na kupce sa nižom cenom, čime se direktno utiče na smanjenje bacanja osnovnih životnih namirnica.

Rezultati ovakve strategije više su nego upečatljivi, jer je u prodavnicama gde se ovaj model primenjuje količina bačene hrane smanjena za neverovatnih 70 odsto. Čak i kada se desi da određeni proizvodi ne stignu do trpeze pre isteka roka, oni ne odlaze na deponije. Kompanija ih u najvećoj meri zbrinjava predajući ih na dalju preradu u biogas, pretvarajući potencijalni ekološki problem u obnovljivi izvor energije. Ovakav pristup deo je šire vizije Lidlove međunarodne strategije „Osvešćena ishrana”, koja se oslanja na naučno zasnovane koncepte o očuvanju resursa planete, neophodne da bi se prehranila svetska populacija, koja nezaustavljivo raste.

Borba protiv bacanja hrane nije samo pitanje ekonomske računice ili korporativne strategije – to je duboko moralno i civilizacijsko pitanje. Svaki gram bačene hrane nosi sa sobom protraćenu vodu, energiju i ljudski rad uložen u njenu proizvodnju. Primeri poput Lidlovog pokazuju da rešenja postoje, ali ona zahtevaju da svaki pojedinac postane saveznik u očuvanju prirode. Na kraju, hrana koju bacamo nije samo naš gubitak, već dug koji ostavljamo generacijama koje dolaze. 

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Dušan Petković