Novi globalni ekonomski poredak: Svet ne ide ka kraju globalizacije, već ka njenom preoblikovanju
Globalna ekonomija ne ide nužno ka deglobalizaciji, već ka novoj fazi u kojoj će se globalizacija sve više preoblikovati pod uticajem geopolitičkih tenzija, potrebe za većom otpornošću, promenjenih razvojnih strategija i pravednije raspodele koristi, poručeno je na panelu „The New Global Economic Order (NEO)”, održanom u okviru XXI Svetskog kongresa ekonomista u Beogradu.
Na panelu su učestvovali Dani Rodrik, Jayati Ghosh, Justin Yifu Lin, Lorenzo Caliendo i Lili Yan, koji su razgovarali o tome da li svet prisustvuje kraju dosadašnjeg modela globalizacije ili njenoj dubokoj rekonfiguraciji.
Govoreći o mogućim pravcima razvoja globalnog ekonomskog poretka, Dani Rodrik je istakao da se budućnost može posmatrati kroz tri scenarija – loš, ružan i dobar.
Prema njegovim rečima, potpuni povratak na period između dva svetska rata, obeležen ekstremnim bilateralizmom i kolapsom trgovine, nije najverovatniji scenario, jer je svetska ekonomija danas previše povezana, a troškovi takvog zaokreta bili bi izuzetno visoki.
Progresivan multilateralni poredak
Jayati Ghosh je ocenila da je multilateralizam trenutno u veoma teškoj poziciji i da inkluzivan, progresivan multilateralni poredak, iako poželjan, u kratkom i srednjem roku ne deluje kao najizgledniji scenario. Zbog toga, kako je naglasila, zemlje u razvoju moraju da razmišljaju pre svega o otpornosti na buduće šokove.
Foto: Svetski kongres ekonomista
Prema njenim rečima, svet ulazi u period u kojem će se zemlje suočavati sa različitim vrstama poremećaja, od geopolitičkih i finansijskih do klimatskih i razvojnih. Zbog toga je za zemlje globalne većine ključno da smanje ranjivost na spoljne šokove, posebno one koji dolaze kroz globalna finansijska tržišta i promene kamatnih stopa u razvijenim ekonomijama.
Justin Yifu Lin istakao je da je za svaku zemlju, bez obzira na stanje globalnog poretka, najvažnije da „uradi svoj domaći zadatak” i razvija se u skladu sa sopstvenim mogućnostima i konkurentskim prednostima. Kako je naveo, čak i u nepovoljnim globalnim okolnostima, zemlje treba da se oslanjaju na ono što već imaju, da jačaju sopstvene kapacitete i da koriste tržišne prilike tamo gde postoje.
Lin je ukazao da trgovina i međunarodna saradnja nisu nestale, već da se menjaju uslovi pod kojima se odvijaju. Prema njegovim rečima, zemlje ne bi trebalo previše da se udaljavaju od svojih konkurentskih prednosti, osim u oblastima u kojima su, zbog sankcija ili prekida u globalnim tokovima, prinuđene da razvijaju određene kapacitete samostalno.
Principi koji oblikuju globalizaciju
Lorenzo Caliendo ocenio je da se svet ne kreće ka autarkiji, već ka rekonfiguraciji globalizacije. Kako je istakao, trgovina je i dalje velika, ne samo u robi, već i u kapitalu i idejama, dok razvoj veštačke inteligencije dodatno povećava značaj razmene znanja.
Foto: Svetski kongres ekonomista
Prema njegovim rečima, ključna promena je u principima koji oblikuju globalizaciju. Raniji model bio je dominantno zasnovan na efikasnosti, dok se sada sve više traži ravnoteža između efikasnosti, otpornosti i političkih razmatranja.
Panel „The New Global Economic Order (NEO)” otvorio je jedno od ključnih pitanja XXI Svetskog kongresa ekonomista – kako će izgledati novi globalni ekonomski poredak u vremenu pojačanih geopolitičkih tenzija, tehnoloških promena, klimatskih izazova i sve većih zahteva za pravednijim i otpornijim modelima razvoja.
XXI Svetski kongres ekonomista održava se u Beogradu u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije i Saveza ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije. Kongres okuplja vodeće svetske ekonomiste, predstavnike akademske zajednice, institucija i kreatore javnih politika, a tokom pet dana održavaju se plenarne sesije, paneli i diskusije o ključnim ekonomskim i društvenim pitanjima savremenog sveta.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife
Foto: Promo
