On kaže da poslodavci pozdravljaju produženje pravila za zapadni Balkan, koje će omogućiti produženje važenja izdavanja radnih viza za nekvalifikovanu radnu snagu, ali kritikuje što je postavljena kvota od 25.000 radnika godišnje.

„Ako izgubimo 50.000 radnika godišnje, koliko smo do sada dobijali zahvaljujući ovom pravilu, situacija će se ozbiljno pogoršati. Od 2021. godine možemo računati na potpunu obustavu u pojedinim branšama poput izgradnje kuća. Za pohvalu je što se govori o nacrtu novog zakona koji će pravilo produžiti, ali ne možemo da shvatimo zašto se taj broj ograničava na 25.000, a u delu Unije (CDU) spominju čak ograničenje od 15.000. Radi se o poslovima za koje je kod nas nemoguće naći kvalifikovane radnike“, kaže on.

Mera se pokazala opravdanom

Šulte Hiltrop je rekao da nisu opravdani strahovi da će radnici sa zapadnog Balkana opteretiti nemački socijalni sistem ili uzeti radna mesta nemačkim radnicima, ukazujući na studiju Nemačkog ministarstva za rad koja je pokazala da u dosadašnjoj primeni pravila nije bilo negativnih posledica, već da se mera pokazala potpuno opravdanom.

„Rheinische Post“, nemački dnevni list, ističe da je do ograničenja došlo na pritisak CDU jer se boje da će desni radikali, poput Alternative za Nemačku, to iskoristiti kao populističku kampanju protiv Vlade.

„Svima je jasno da će ovo ograničenje najviše pogoditi građevinstvo ako ostanemo bez tih radnika. Ali strah od desnog radikalizma je naterao koalicione partnere u Vladi na kompromis“, piše list.

Apsurde su tvrdnje da dolaze zbog socijalnih beneficija

Novinar ovog dnevnika u komentaru koji je posvetio ovoj temi piše da je neshvatljivo da se činjenice o pozitivnom uticaju radnika sa zapadnog Balkana guraju pod tepih, a da se umesto toga šire populističke neistine.

„Apsurdne su tvrdnje da ti ljudi ovde dolaze da bi koristili socijalne beneficije kada je Institut za tržište rada dokazao da gotovo nijedan od radnika koji je došao nije postao nezaposlen“, piše ovaj novinar.

U pokrajini Nordrajn Vestfalen, kako je istakao, pojedini poslodavci se već žale da pojedine projekte moraju potpuno obustavljati jer nisu sigurni da će uspeti da nađu radnike.

Suprotno opštem uverenju da će korona kriza smanjiti potrebu za radnicima iz inostranstva, ugledni nemački privredni dnevnik „Handelsblatt“ piše da se poslodavci žale na to da im radnici sa Balkana trebaju, ali da ih ne mogu dobiti zbog restrikcija u vezi s koronom.

Najkritičnije stanje je u oblasti građevine, medicinskog osoblja ili softvera.

U „Handelsblattu“ citiraju da je od 2009. do danas čak trećina nemačkog bruto domaćeg proizvoda ostvarena zahvaljujući uvezenoj radnoj snazi.