Nemačke apoteke bore se sa nestašicom lekova: „Juče smo jedva našli sirup za dete“
Nemačke apoteke se bore sa do sada neviđenom nestašicom lekova, a razlog je to što jedva da ima domaće proizvodnje pojedinih lekova, a i ona se proizvođačima ne isplati, piše Dojče vele (DW).
Od dečijih sirupa protiv temperature do lekova za tretman tumora – belo slovo „N“ u ljubičastom krugu. Kada apotekar Fatih Kajnak vidi taj simbol na svom monitoru, zna da traženog leka nema.
„Nedostaju nam antibiotici, lekovi protiv bolova, ali i za pritisak, kancer, želudac, srce“, kaže Kajnak. U njegovoj apoteci u Berlinu trenutno nema 274 medikamenata. „Posebno nam je teško da se pobrinemo za decu“, kaže Kajnak rezignirano.
Bebe i mala deca ne mogu da gutaju pilule. Kad imaju temperaturu ili bolove, daju im se sirupi koji sadrže aktivni sastojak paracetamola ili ibuprofena.
U Nemačkoj se svake godine proda više od deset miliona takvih sirupa, ali trenutno su police u apoteci u kojoj radi Kajnak uglavnom prazne. Nedostaju i penicilinski i antibiotski sirupi.
Očajni roditelji već mesecima o tome pišu na društvenim mrežama i forumima.
Porodica iz Srbije koja godinama živi u Nemačkoj kaže da je situacija zabrinjavajuća.
Kako za BIZLife kažu, nijedne godine ne pamte da je ovoliko virusnih infekcija haralo među decom, ali i među starijima, te da su neke grupe u vrtićima ostale bez vaspitačica jer su se i oni razboleli te su prinuđeni da spajaju grupe, a onda virusi još više cirkulišu.
Zabrinjavaju kako virusi, tako i to što je sve teže naći lekove, a potrebni su.
“Juče smo jedva pronašli antibiotik sirup za upalu uha za dete i u momentu kada smo kupovali na lageru je ostala još jedna bočica. Praktično ga više nema. Slično je i za lekovima za obaranje temperature, njih je sve teže naći, a najpotrebniji su sada”, navode.
Kapi za oči za klasičnu infekciju konjuktivitisom koja je uobičajena kod dece sada je praktično nemoguće naći.
Termin kod pedijatra, ali i lekara specijaliste sve teže je naći, a prošle nedelje kažu, ambulanta u gradu u kome žive bila je zatvorena jer je i lekarsko osoblje bilo bolesno i decu nije imao ko da pregleda nekoliko dana.
Termin kod ORL na primer, zakazali smo tek za januar, pričaju.
Problema sa snabdevanjem bilo je i letos, ali ipak samo sporadično, kažu farmaceuti.
„To bi potrajalo možda dve nedelje, pa bi onda opet došlo. Sada je situacija zaista loša“, navodi apotekar Fatih Kajnak.
Bolnice su pune
Tu se raspravlja i o alternativama, ali sve češće je jedina opcija da dete odvedu u bolnicu, jer hladnim oblogama kod kuće nisu uspeli da mu spuste temperaturu.
Međutim, zbog velikog broja slučajeva respiratornog sincicijalnog virusa (RSV), dečija odeljenja su sada toliko preopterećena da čak i životno ugroženi mali pacijenti moraju satima da čekaju na prijem. Pošto su ambulante pune, deca se šalju kućama.
Pritom su lekovi sve ređi i u bolnicama. U mnogim bolničkim apotekama zato su ponovo počeli sami da spravljaju sirupe za spuštanje temperature.
I mnoge obične apoteke to rade. Ali, ako bi se uzeli u obzir troškovi za sirovine, osoblje i rad, flašica bi morala da košta dvadeset evra. Berlinski apotekar Kajnak već je pomišljao da i on počne da priprema sirupe. „Šta znači cena, kad dete ima visoku temperaturu“, pita se Kajnak.
Radi se o novcu
Upravo je cena dovela tržište u Nemačkoj u ovu situaciju. Proizvodnja pojedinih preparata u Nemačkoj i Evropi farmaceutskoj industriji se jednostavno ne isplati.
Na primer, zdravstveno osiguranje plaća kompanijama 1,36 evra za flašicu sirupa paracetamola. Ta suma nije povećana već deset godina, a u međuvremenu je cena aktivnog sastojka paracetamola samo ove godine poskupela za 70 odsto.
„Eksplozija cene lekova i proizvodnje, uz zamrznute prodajne cene, dovela je do toga da se lekovi poput sirupa prave sa gubitkom. Nijedna firma to dugoročno ne može da izdrži“, žali se Andreas Burkhard, generalni direktor farmaceutske kompanije Teva.
Ta firma je poslednji veliki proizvođač sirupa paracetamola u Nemačkoj. Pre 12 godina bilo ih je jedanaest. Nakon što je u maju ove godine još jedan od njih prekinuo proizvodnju, Teva mora da pokrije 90 odsto tražnje. To nije izvodljivo, ukazuju iz kompanije.
Kao rezultat toga, „uočen je značajan porast kupovine iz apoteka“, analizira Savezni zavod za lekove i medicinska sredstva. Pokupovano je sve što je bilo moguće.
„Premalo je dobavljača“, kaže Tomas Fišbah, predsednik udruženja pedijatara. „Fiksne cene dovele su do toga da se proizvodnja preseli u zemlje s niskim platama, kao što su Indija i Kina, a tamo postoje problemi u lancu snabdevanja, što opet dovodi do uskih grla u distribuciji.“
Lekari, ali i opozicioni političari, zahtevaju od savezne vlade hitne mere.
Ministri zdravlja trebalo bi da se koordiniraju s proizvođačima i veletrgovcima, ali i da potraže lekove u susednim zemljama. Savezni ministar zdravlja Karl Lauterbah obećava da će na taj predlog veoma brzo odgovoriti.
Stručnjaci se zalažu i za državnu proizvodnju esencijalnih lekova u Nemačkoj. Vreme je, kažu, da se proizvodnja vrati iz Azije.
Farmaceutska industrija pak traži povećanje naknada za lekove: kažu, ugovori po kojima zdravstvena osiguranja plaćaju samo fiksne iznose, morali bi da budu suspendovani, bar dok više kompanija ponovo ne bude počelo sa proizvodnjom.
Izvor: DW, BIZLife
Foto: Unsplash, Pixabay
