„Na ličnim ožiljcima najbolje učim“

Mila Litvinjenko, vlasnik i direktor kompanije AURA

• Šta ste naučili iz svojih poslovnih grešaka?

Da ne reagujem u trenutku, da dopustim emocijama da se umire i da prevlada razum. Da ne donosim bitne odluke na osnovu nekoliko mišljenja, već da napravim analizu, prikupim što je moguće više podataka, sagledam i moguće loše strane. Od samog početka sam želela da kod zaposlenih stvorim osećaj da su greške nešto iz čega se uči, da je normalno da se dogode, ali da je najbitnije izvući pouku i gledati da ih ne ponovimo. I pre nego što sam ušla u ovaj posao, nisam bila sklona da poslušam neki savet kako ne bi došlo do greške. Ja sam onaj tip ljudi koji treba da udare glavom o zid. Na ličnim ožiljcima najbolje učim.

• Da li je i kako to što ste preduzetnica uticalo na vaš privatni i porodični život?

U početku je uticalo na moj privatni život, što smatram normalnim kada postavljate temelje delatnosti kojom želite da se bavite. Taj početak je iziskivao mnogo odsustvovanja od kuće i znatno smanjivao provođenje vremena sa dragim ljudima. Vremenom sam naučila da pravim balans i organizovala sam posao tako da on zadovoljava obe strane moje ličnosti – privatnu i poslovnu. Jedna stvar se nikada nije menjala: posao ne donosim u kuću i ne pričam o njemu. Normalno je da misli (zavisno od trenutne situacije na poslu) ponekad krenu na tu stranu, ali one ostaju samo u mojoj glavi i ne utiču na moje raspoloženje niti na ponašanje prema drugim ljudima. Privatno o poslu nikada ne govorim zato što ima mnogo drugih stvari koje me interesuju i koje želim da naučim i čujem od drugih.

• Koja je najteža poslovna odluka koju ste doneli?

Pre više od deset godina odlučila sam da zatvorim predstavništvo u Novom Sadu, kao i magacine u Beogradu i Novom Sadu, zbog racionalizacije poslovanja. Saopštavanje ljudima koji su radili te poslove da će oni biti ukinuti izuzetno mi je teško palo.

• Kome se danas obraćate za savet?

Dosta čitam, pa povezujem ono što sam pročitala sa situacijom gde nisam potpuno sigurna u svoju odluku. Najčešće razgovaram sa svojim menadžerima i volim da saslušam i njihovo mišljenje. Takve odluke – kada se ukrsti više stavova, a vi iz njih izvučete najbolje – najdraže su mi. Kada su u pitanju „veće odluke”, koje bi znatno izmenile način poslovanja, konsultujem se sa poslovnim prijateljima iz ove branše koji imaju mnogo više iskustva od mene i koji godinama vode svetski uspešne firme.

• Šta je to što vas noću drži budnom a u vezi je sa poslom?

To su uvek novi projekti. Nestrpljiva sam da sve što smo osmislili i krene da se ostvaruje. To iščekivanje i te pripreme su mi baš slatke muke.

• Da sada krećete ispočetka, šta biste promenili ili uradili drugačije?

Naravno da bih posle ovoliko godina iskustva znala šta ne treba raditi ili šta uraditi drugačije i to uvek ističem prilikom gostovanja na fakultetima i u razgovorima sa studentima koji bi želeli da se otisnu u preduzetničke vode. Često mi se obraćaju za savet i ljudi koji su bili zaposleni u nekim preduzećima, pa žele da pokrenu sopstveni biznis. Te savete i preporuke smatram svojom društvenom misijom. Kada sam ja počinjala, retki su bili ljudi koji su želeli da podele svoja iskustva, pa sam grabila znanje iz knjiga, a sada imam sopstveno iskustvo, koje mogu drugima da prenesem. Delatnost tu nije bitna, postoje neke zakonitosti koje su identične u svakoj delatnosti.

Volim svoj poslovni put i svaku grešku ili propust. Da njih nije bilo, ne bi bilo ni napretka. Mudri ljudi greške ne doživljavaju tragično, već kao priliku da nauče novu lekciju i budu još bolji.

Izvor: BIZlife magazin