Mlinari od države traže odštetu 160 miliona RSD
Direktor poslovnog udruženja mlinara i fabrika testenina „Žitounija“ Zdravko Šajatović rekao je da će uputiti pismo premijerki Ani Brnabić kojim traži da država isplati obeštećenje mlinarima od 160 miliona dinara, zbog zamrznute cene brašna.
On je za Betu rekao da su mlinari dobijali pšenicu iz robnih rezervi po 23 dinara po kilogramu za proizvodnju brašna tip 400 i tip 500 u pakovanjima od jedan do pet kilograma, kome je cena zamrznuta na nivou od 15. novembra, a da te pšenice više nema za mlinare.
„Mlinari su na gubitku od 12 dinara po kilogramu pšenice jer na slobodnom tržištu košta više od 35 dinara i država nam duguje 160 miliona dinara jer je isporučeno oko 12.000 tona brašna u februaru i martu“, rekao je Šajatović.
Država je, prema njegovim rečima, dužna da isplati to obeštećenje jer je usvojila Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji predviđa da se u slučaju interventnih mera, a „zamrzavanje“ cena je među njima, ta sredstva privrednicima isplate iz budžeta Srbije.
Trajna šteta od zabrane izvoza
Šajatović je rekao da će premijerki uputiti drugo pismo 19 industrijskih mlinova u Srbiji kojim će zatražiti razgovor zbog problema gomilanja ogromnih količina brašna na zalihama zbog zabranjenog izvoza.
Ta odluka je doneta na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, iako su proizvođači uveravali da ima sigurnih viškova i pšenice i brašna i da neće imati gde da smeste novi rod za nekoliko meseci kada počinje žetva.
Šajatović je rekao da je teško poverovati informaciji sa sastanka predstavnika poslovnog udruženja izvoznika pšenice „Žita Srbije“ sa Brnabić, na koji mlinari nisu pozvani, da bi za desetak dana mogao biti dozvoljen slobodan izvoz brašna.
„Bojim se da je kasno da se za deset dana dozvoli izvoz brašna jer dolaze praznici, a više nema ni interesovanja kupaca iz okolnih zemalja“, rekao je Šajatović.
Vlasnik mlina „Žitopromet“ iz Sente Predrag Đurović rekao da je najavljena odluka o slobodnom izvozu brašna sledeće nedelje zakasnela jer su tradicionalni kupci našli nove dobavljače iz Bugarske, Mađarske i Bosne i Hercegovine.
„Mlinovi iz Srbije su mogli mesečno da izvezu od 15.000 do 20.000 tona brašna mesečno i to ne bi ugrozilo snabdevanje domaćeg tržišta“, rekao je Đurović.
„Teško će se vratiti stari kupci, možda se mogu privući jedino nižim cenama od onih po kojima sada kupuju, a to za nas znači gubitak“, rekao je Đurović.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
