Danas je Međunarodni dan žena: Ovih pet je ISPISALO ISTORIJU
Međunarodni dan žena, koji se proslavlja 8. marta, nastao je kao dan borbe za ženska ljudska prava, odnosno borbu za političku, ekonomsku i socijalnu ravnopravnost žena. Prvi dan žena obeležen je 1909. godine u Americi.
Mnoge žene su tokom istorije ostavile svoj trag, utisnule svoj pečat u večnost. Danas se o njima govorio kao o ženama koje su bile daleko ispred svog vremena, odvažne, hrabre i neponovljive.
Iako su sve žene koje su obeležile istoriju, vredne pomena i sa punim pravom treba da se nađu na našoj listi, mi smo se osmelili i izabrali pet nama najupečatljivijih.
Kraljica Elizabeta I Tjudor
Kraljica Elizabeta I Tjudor (1533-1603)
“Imam srce čovek, a ne žene i ničeg se ne bojim.”
Kraljica Elizabeta I Tjudor se sa pravom smatra jednom od najmoćnojih i najuticajnijih žena u istoriji. Tome svedoči čunjenica da se period njene vladivine naziva još “Zlatnim dobom Engleske” što ukazuje na to da je njena vladavina bila vrlo prosperitetna.
Nazivana još i “Kraljicom devicom” Elizabeta I se nikada nije udala i sa njom se ugasila dinastija Tjudor. Ona je umesto udaje za muškarca odlučila da se “uda” za svoju zemlju I ceo svoj život posvetila Engleskoj.
Ostala je upamćena po pobedi nad španskom armadom1588. godine čime je dokazala da joj je mesto na tronu. Kraljica Elizabeta je odvajla značajna sredstva za održavanje engleske flote, svesvna da su odnosi sa Španijom bili veoma loša. Ova njena odluka je na kraju rezultovala trijumfom na Špancima i doprinela njenoj reputaciji snažnog vladara koji se može nostiti sa izazvima isto kao i muškarac.
Tokom njene vladavina Engleska je iznedrila i mnogo poznate umetnike, književnike I filozofe poput Vilijama Šekspira, Kristofera Marolua, Bena Džonsona i Fransisa Bejkona.
View this post on Instagram
Meri Vulstonkraft (1759 – 1797)
“Moja želja nije da žene imaju moć nad muškarcima, već nad sobom.”
Bila je britanska književnica, filozofkinja i rana feministkinja. Najpoznatija je po svom delu “Odbrana prava žena”, kojr se smatra najznačajnijim feminističkim delom 18. veka. U njemu Meri se zalagala za jednako pravo na obrazovanje za žene. Smatra se začetnicom liberalnog feminizma.
Jedna od njenih glavnih misli je bila da su razum i racionalnost sposobnosti koje se nalaze u svakom biću, i da ženama mora biti dopušteno da doprinose društvu isto kao i muškarcima. Tvrdila je da se karakter žene formira putem obrazovanja tj. nedostaka istog, a da njime dominiraju muškarci koji obezvrednjuju žene.
Malo je poznato da je Meri Vulstonkraft prva napisla knjigu o pravima čoveka kao odgovor na delo Edmunda Berka “Razmišljanja o francuskoj revolociji”. Daleko poznatiji odgovor na Berkovo delo je knjiga Tomasa Pejna “Prava Čoveka”. Mnogi smatraju da je Merin odgovor na Berka ostao nezapažen iz razloga što je bila žena.
View this post on Instagram
Ejda Lovlejs (1815 –1852)
“Ovaj moj mozak je nešto mnogo više od smrtnog, kako će to vreme i pokazati”
Ejda Lovlejs je bila engleska matematičarka prvi programer u svetu. Bila je jedan od pionora u istraživanju računara i programiranju. Ostala je upamćena po tome što je pomagala u dokumentovanju rada analitičke mašine, i predložila da se pomoću nje izračunaju Bernulijevi brojevi. Kasnije ovaj njen plan je počeo da se smatra prvim kompjuterskim programom.
Ejda je bila daleko ispred svog vremena i predvidela je mnoge stvari koje se danas koriste u modernom računarstvu. Još u njeno vreme bilo joj je jasno da mašine mogu imati mnogo nezavisnih funkcija, i da se one ne moraju obavljati nužno redosledom kojim su date.
Danas svaki drugi utorak u oktobru se obeležava kao dan Ejde Lovlejs, i posvećen je odavanju počasti doprinosu žena u oblastima iz nauke, tehnologije, matematike i programiranja.
View this post on Instagram
Marija Kiri (1867 – 1934)
“Ničega se u životu ne treba bojati, samo treba shvatiti. Što više razumemo, to se manje bojimo.”
Bila je francuska fizičarka i hemičarka poljskog porekla. Ostala je upamćena po tome što je bila prva osoba u istorija koja je dobila dve različite Nobelove nagrade. Jednu iz fizike, a drugu iz hemija. Dan danas je jedina žena koja je dobila Nobelovu nagradu dva puta.
Tokom njenog života bila je suočena sa brojin osudama i diskriminacijama, posebno na poslovnom polju, na kome su u tom vreme dominirali isključivo muškarci. Uprkos tome njeni naučni radovi su značajni i u modernom dobu. Kiri je otkrila i izučavala radioaktivnost, bila jedan od osnivača radiohemije, grane u Hemiji. Takođe je otkrila i dva hemijska elementa radijum i polinijum.
Zanimljivo je da su beleške Marije Kiri toliko radioaktivne, da se čuvaju u posebnim kutijama koje sprečavaju širenje radioaktivnosti.
Pet žena koju smo izabrali možda nije obeležila svetsku istoriju ali svakako jeste srpsku, a sa punim pravom možemo reći da su priče o njoj poznate u celom svetu.
View this post on Instagram
Milunka Savić (1892-1973)
“Vojvodo hoću pušku”
Milunaka je bila srpska ratna junjakinja i heroina. Učestvovala je u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu i predstavlja ženu sa najviše ratnih odlikovanja u srpskoj istoriji.
Milunka s pravom predstavlja hrabru ženu koja se borila za kako svoju slobodu, tako i za slobodu drugih. Kako bi branila svoju zemlju Milunka se prijavila na jedan od mobilizacionih poziva pod imenom Milun Savić. Milunka se istakla kao neustrašiv borac i stekla brojna odlikovanja, među kojima su i dva strana: Orden legije časti, 4. i 5. reda, Francuska i Ratni krst 1914-1918. Francuska. Ova priznanja su svedoci koliko je Milunka bila poštovana i cenjena u svetu. Danas se njena puška I uniforma nalaze u muzeju u Mou u Francuskoj.
Milunka je u srpskoj istoriji ostala upamćena kao nepokolebiv borac za slobodu, čija je hrabrosti i žrtva inspiracija mnogima.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
