Lična potrošnja u Srbiji 53% prosečne potrošnje u EU
Stvarna individualna potrošnja u Srbiji je 2021. godine iznosila 53 odsto proseka Evropske unije, a bruto domaći proizvod (BDP) iznosio je 44 odsto proseka svih članica Unije, pokazuju podaci evropske statističke službe Eurostat o potrošnji u EU, zemljama u njenom okruženju i zemljama kandidatima za članstvo.
Najveću stvarnu individualnu potrošnju je i 2021. imao Luksemburg, sa 144 odsto evropskog proseka, ali ujedno i sa BDP koji je iznosio čak 268 odsto proseka u EU.
Stvarna lična potrošnja označava svu robu i usluge koje neko domaćinstvo kupuje, ali i usluge koje pružaju neprofitne institucije ili država, poput školovanja ili zdravstva.
Iako se nivo privrednog razvoja neke zemlje najčešće izražava u BDP, stvarna individualna potrošnja je kao neutralni indikator korisna za poređenje relativnog blagostanja potrošača u pojedinim zemaljama.
Kolika je potrošnja u EU?
Prema saopštenju Eurostata, u kojem su stvarna lična potrošnja i BDP u 27 članica EU označeni sa 100, individualna potrošnja u 19 članica zone evra iznosila je 104 odsto, a BDP 105 odsto.
Najveću stvarnu individualnu potrošnju su u EU, posle Luksemburga, imale su Nemačka i Danska sa, 120 odsto, odnosno 119 odsto. Među zemljama u okruženju EU, Norvežani su imali 126 odsto proseka, a Švajcarska 119 odsto.
U Srbiji je prošle godine stvarna individualna potrošnja porasla u odnosu na 2020. godinu kada je bila 51 odsto, a BDP iznosio 43 odsto proseka u EU.
Koliku potrošnju imaju zemlje kandidati EU?
Među zemljama kandidatima, najveću stvarnu individualnu potrošnju ima Turska sa 69 odsto proseka EU. U Crnoj Gori je ona 60 odsto odsto, Severnoj Makedoniji 51 odsto odsto, Albaniji 39 odsto i u BiH, koja je na pragu da dobije status kandidata, 41 odsto proseka EU.
BDP po stanovniku u Crnoj Gori je porastao sa 45 odsto 2020. na 48 odstoo 2021. godine. BDP Severne Makedonije je sa 38 odsto 2020. porastao na 42 odsto 2021.
Među članicama EU na samom začelju je i dalje Bugarska sa 65 odsto perosečne individualne potrošnje i 57 odsto prosečnog BDP u EU.
Od zemalja bivše Jugoslavije koje su ušle u EU, hrvatska ima 72 odsto prosečne potrošnje i 70 odsto prosečnog BDP.
Slovenija je 2021. imala 90 odsto evropskog prosečnog BDP, a istovremeno 85 odsto prosečne stvarne individualne potrošnje, u čemu je jednaka sa Španijom i Češkom, a za jedan procentni poen bolja od Rumunije, Poljske i Portugala.
Po stvarnoj individualnoj potrošnji najbliže proseku u EU su Italija sa 98 odsto, Litvanija sa 97 odsto i Kipar sa 95 odsto.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay