Osobe sa prebivalištem na teritoriji Crne Gore nisu dužne da plaćaju taksu.

Sekretar Sekretarijata za lokalne prihode, budžet i finansije Nebojša Ilić precizirao je da se prihod od obilaska bedema procenjuje na 1,2 miliona evra, piše Poslovni dnevnik. 

Kad bi se cena ulaznica povećala na 15 evra, prihod bi bio oko 2,5 miliona evra, dodao je.

U planu je i elektronički sistem kupovine karata i videonadzor celog bedema koji je, kako je rekao, blago Kotora.

„Nismo imali primedbi na održavanje čistoće bedema, ali sigurno ima dosta prostora da se rad bedema unapredi“, zaključio je Ilić.

U Kotor tradicionalno uplovljavaju najveći svetski kruzeri, koji upravo dovode na hiljade posetilaca u ovaj grad. U Luku Kotor je za sedam meseci uplovilo 224 kruzera ili 256.822 putnika, što je 35 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Istorija bedema

Kotorski bedemi građeni su od 6. do 19. veka. Približno su dugi oko 4,5 kilometara, na 260 metara nadmorske visine nalazi se brdo Sv. Ivan sa istoimenom tvrđavom.

Tvrđava i bedemi nastali su postepeno tokom vekova, a početak gradnje gradskih zidina se vezuje za rimskog cara Justinijana u 6. veku.

Fortifikacioni kompleks tvrđave i bedema sastoji se iz dve celine. Jednu čine bedemi, koji opasuju staro urbano jezgro, sa pet bastiona i troja vrata za ulaz u grad. Drugu čine bedemi koji se penju istočnom i južnom stranom brda sveti Ivan i sastaju se kod tvrđave na vrhu. Najstariji delovi su uz severna vrata do reke Škurde, i u jugozapadnom delu pored mora.