Korona dokazala: Bez interneta, nema biznisa

Koliko je važno da kompanije sa ciljnom publikom komuniciraju putem interneta, koji je prvi korak za promociju na internetu, koje su to onlajn strategije marketinga neophodne svakom preduzetniku, a koje najčešće greške pri građenju brenda na internetu otkriva nam Dijana Milutinović, zadužena za  marketing i komunikacije u Registru nacionalnog internet domena Srbije.

• Koliko je u današnje vreme važno da kompanije budu aktivno prisutne na internetu? Da li se to uopšte više postavlja kao pitanje ili je aksiom svakog poslovanja?

Kompanije su prisutne, čak i one koje tvrde da ne komuniciraju onlajn itekako to čine, pre svega, putem sadržaja koji korisnici generišu. Međutim, mala preduzeća, lokalni biznisi još uvek oprezno otkrivaju snagu interneta. Pandemija je pokazala da je internet i njima bio slamka spasa. Dobar pokazatelj je rast broja registrovanih naziva domena širom Evrope, a kolege iz evropskih registara objašnjavaju da je do njega došlo upravo zato što su mala preduzeća prigrlila internet da bi opstala. I na našem tržištu je situacija slična, i mi smo tokom prošle godine zabeležili osetan rast.

• Koja je prednost internet marketinga u odnosu na tradicionalni marketing? Koliko je to pokazala upravo epidemija korone?

U uslovima zabrane kretanja mali broj ljudi će videti vaš bilbord. Koji proizvođač će se odlučiti za degustaciju proizvoda u supermarketu u kom svi nosimo maske? Događaji uživo se nisu realizovali. Nakon inicijalnog šoka koji je pandemija uzrokovala, posvedočili smo da su marketari širom sveta „prepakivali“ budžete i prebacivali sredstva u onlajn. Čak je i event industrija pokušala da se prilagodi koliko je moguće. Rasla je potražnja za kadrom koji ume da digitalizuje marketinške aktivnosti. Biznis mora biti tamo gde su kupci, a kupci su na internetu.

• Čini se da postoji bezbroj načina za promovisanje biznisa na internetu i privlačenje pažnje ljudi, međutim, koji je prvi i najvažniji korak u online promociji kompanije? Odakle krenuti u svetu u kojem je svega previše?

Uvek i neizostavno od sopstvenog sajta na sopstvenom nazivu domena. Sajt je i izlog i najmoćnije oružje za upoznavanje potrošača. Analitički alati koji prate šta se zbiva na sajtu daju možda i preciznije uvide u želje i navike kupaca od istraživanja tržišta, i omogućavaju da kontinuirano usmeravamo komunikaciju na drugim platformama. Pored toga, biznisi često propuste da uspostave uniformnu komunikaciju, zaborave da se predstavljaju i imejl adresom sa koje komuniciraju. Ne samo mala, i velika preduzeća često komuniciraju sa adresa besplatnih imejl servisa iako imaju registrovane nazive domena. To i partnerima i krajnjim kupcima šalje neadekvatnu poruku – od bezbednosti takve komunikacije do poverenja u sam biznis koji tako komunicira.

• Da li u tom smislu, iz neznanja, firme prave neke početničke greške i koje su?

Osnovna greška je premisa „besplatnog ručka“. Nekom ko tek počinje onlajn putovanje društvene mreže deluju primamljivo, naizgled nema mnogo troškova. Malo ulažu u izgradnju zajednice, oglašavanje, ostvaruje se neki rezultat. Dok ne dođe do „nevolja u raju“, recimo, nalog bude ugašen, pa je biznis uskraćen za sav „kapital“ na toj mreži – bazu kontakata, sadržaj, kanal komunikacije sa kupcima itd. Posvedočili smo da kompanije u čijem su platforme vlasništvu nikog ne štede, bez obzira na društveni položaj ili bogatstvo, ako im je to u interesu. Isto tako, platforma može da promeni uslove korišćenja, počne da naplaćuje neki servis. Danas može da nam ograniči prostor za cloud skladištenje, sutra slanje besplatnih mejlova. Na odluku kompanije u čijem je vlasništvu servis ne možemo mnogo da utičemo. Na tuđim kanalima komunikacije preduzeće nije ravnopravan biznis partner, već korisnik kao i svaki drugi. Oslanjanje na sopstvene kanale komunikacije, prvenstveno sopstveni sajt, uvek je najpouzdanije rešenje.

• Koje su to onlajn strategije oglašavanja koje su neophodne svakom preduzetniku?

Skorašnja istraživanja su pokazala da više od 36 odsto građana Srbije provodi pet i više sati dnevno na internetu, a gotovo polovina stanovništva 2 do 4 sata. Cilj određuje strategiju. Preduzeće najbolje zna šta želi da ostvari, a zatim treba da promisli kako, gde su i kad na internetu njegovi kupci, imajući u vidu da nisu tamo 24/7 i na svakoj platformi na kojoj se može oglašavati. Ne postoji magično rešenje, one size fits all opcija. No, ako je cilj kompanije, na primer, prodaja preko interneta, e-komerc giganti dali su nam važnu lekciju – kupac mora da boravi na sajtu i da sa njega ode uporedo sa mejlom koji mu potvrđuje da je porudžbina primljena.

• Šta je internet domen i koliko je važno za neki brend da ima svoj naziv domena? Deluje kao prosta stvar, ali kriju li se tu neke zamke za preduzetnike i firme?

Iz ugla upotrebne vrednosti za poslovanje, naziv internet domena je ono što ljudi unesu u pregledač da bi pristupili sajtu na kom se biznis predstavlja, na kom se obavlja kupovina, na kom će firmu naći i ako nestane sa društvenih mreža. O značaju naziva domena za brendove dovoljno svedoče globalne vesti o arbitražama i problemima sa tzv. domain squatter-ima. Globalni brendovi neće propustiti da registruju nacionalne domene na svim relevantnim tržištima, neki su imali registrovane .rs i .срб nazive domena godinama pre nego što su počeli da posluju u Srbiji. Registracijom naziva domena brend se višestruko štiti na internetu – od maliciozne komunikacije sa naziva domena koji podsećaju na brend do bezbednosnih rizika za korisnike ako se na “brendovski” naziv domena useli fišer ili spamer.

• .COM ili nacionalni domen, latinički ili ćirilički nacionalni internet domen?

Za komunikaciju na lokalnom tržištu uvek lokalni domen, za tržište Srbije .rs ili .срб. Raširena je zabluda da .com pruža veću vidljivost na internetu. Bilo kom sajtu na bilo kom nazivu domena se može pristupiti sa bilo koje tačke na svetu. Za razliku od generičkih domena kakav je .com, nacionalni domeni imaju prednost pri lokalnim pretragama. Ako vaš proizvod ili uslugu traži neko iz Srbije, veće su šanse da će Gugl preporučiti vaš sajt ako je na .rs domenu. Naša istraživanja kažu da korisnici očekuju da preduzeće nađu na lokalnom domenu, posebno kompanije iz bankarskog i finansijskog sektora, to im uliva više poverenja.

Ako brend komunicira na ćirilici, .срб domen je izbor koji upotpunjava komunikaciju na internetu. Videli smo jako zanimljive primere upotrebe .срб domena u kampanjama, ili .rs naziva domena sa dijakritičkim znacima, jer već dve godine ne mora da se koristi „ošišana latinica“ pri registraciji .rs domena.

• Kako i gde registrovati domen i koliko košta registracija domena?

Nazivi domena registruju se kod ovlašćenih registara RNIDS-a, a spiskovi ovlašćenih registara dostupni su na našim sajtovima rnids.rs i domen.rs. Ovlašćeni registri slobodno formiraju cene registracije.

• Da li može domen da se izgubi i šta ako se to dogodi?

Domen ne može tako lako da se izgubi dok god onaj ko ga je registrovao redovno obnavlja registraciju. Naravno, ukoliko naziv domena nije predmet arbitraže ili istrage nadležnih organa. Događalo se da firme ili brendovi ne produže registraciju jer smatraju da im više naziv domena ne treba – koristiće samo generički, ili im je prošla kampanja, ili su povukli proizvod sa tržišta… Često dođe do problema, posebno ako su sajtovi na tim nazivima domena bili jako posećeni, jer te nazive domena može da registruje neko drugi i tamo naseli sadržaje po svojoj volji – od pornografije do spama. Događa se i da su neobnovljeni nazivi domena korišćeni za jako važne servise, pa korisnici koji traže podršku posećuju mrtve linkove ili pišu na tuđe imejl adrese. To su skupe greške, praksa pokazuje da korišćen, a neprodužen naziv domena može da bude reputaciona i bezbednosna crna rupa.

Izvor: BIZlife magazin/Marijana Stevanović

Foto: Pixabay