Kopač: Do 2025. godine TAKSE na ugljen-dioksid
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Janez Kopač najavio je da će najkasnije do 2025. godine u regionu Zapadnog Balkana biti uvedene takse na emisiju ugljen-dioksida.
Kopač je za N1 rekao da će sledeće nedelje u Beogradu biti održan Ministarski savet Energetske zajednice na kom bi trebalo da bude usvojeno više direktiva i, kako je naglasnio, možda i najvažnija uredba o načinu formiranja energetsko-klimatske politike.
„Možda je još važnija diskusija o mapi puta dekarbonizacije koja najavljuje da bi došlo do uvđđenja cena (taksi) na emisije ugljen-dioksida, najkasnije do 2025“, rekao je Kopač za N1 u Skupštini Srbije gde se održava parlamentarni plenum Energetske zajednice.
Uvođenje taksi je, prema njegovim rečima, najbolji i praktično jedini način da se ekonomija okrene većoj upotrebi obnovljivih izvora energije. To donosi i dodatne prihode koji se mogu upotrebiti za energetsku tanziciju, dodao je Kopač.
Naglasio je i da će sredstva od naplate taksi ići u nacionalne budžete, a ne u evropski, dok će zemlje koje budu primenjivale taj mehanizam zadržati preferencijalni tretman pri izvozu u EU.
Kopač je objasnio i da je energetska tranzicija dugoročni proces, i da je jasno da će u Srbiji još decenijama raditi termoelektrane na ugalj. „Trajaće skoro sigurno do 2050. Ne možemo očekivati brze promene, jer to jednostavno nije moguće“, poručio je on.
Upozorio je i da Srbija još uvek ne uvažava direktivu o velikim ložištima, odnosno da još nije ugradila filtere za odsumporavanje, azotne okside i prašinu u sve termocentrale, ali je podsetio i da je taj proces u toku.
„Moguće je da dođe do sankcija u slučaju neispunjavanja te obaveze“, rekao je Kopač, navodeći kao jednu od mogućih sankcija oduzimanje prava glasa u Energetskoj zajednici, dok bi najveća kazna bila to što lokalni pravni poredak nije u skladu sa evropskim, što onda znači da nema ni investicija u tom sektoru.
Mihajlović bi da budemo lider u energetskoj tranziciji
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da je 2021. godina prekretnica u sektoru energetike, s obzirom na to da se država priključila energetskoj tranziciji i da želi da postane lider u regionu u tom procesu, a energetika pokretač rasta i razvoja cele privrede.
„Nema važnije teme danas ni u svetu, a ni u Srbiji od energetske bezbednosti i borbe protiv klimatskih promena, od pitanja kako da imamo dovoljno energije, a da je obezbedimo na održiv način“, rekla je Mihajlovićeva na na otvaranju 16. međunarodnog sajma energetike u Beogradu.
Srbija, kako je rekla, treba da bude deo „voza“ zelene revolucije kako bi imala dovoljno energije, po održivim cenama, i sve to uz stalno unapređenje životne sredine.
Ministarka je rekla da su doneti novi zakoni, a počela je izrada glavnih strateških dokumenata, integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine i strategije razvoja energetike Srbije za period do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine.
Napravljen je, kako je rekla novi plan investicija, koji predviđa izgradnju velikih i srednjih hidroelektrana, novih kapaciteta za proizvodnju energije iz OIE, izgradnju gasnih elektrana, dodatnih kapaciteta za skladištenje energije, kao i razvoj vodoničnih tehnologija.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
