Koliko novca ljudi gube zbog finansijske (ne)pismenosti?
Nizak nivo finansijske pismenosti godišnje može koštati prosečno domaćinstvo između 1.750 evra u Španiji i 4.740 evra u SAD, izračunala je Allianza, čije je istraživanje sprovedeno u sedam zemalja pokazalo da nisku pismenost ima više od četvrtine ispitanika.
U sklopu istraživanja na temu finansijske pismenosti anketirano je više od 1.000 ljudi iz SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Španije, Italije, Nemačke i Australije, kojima je postavljen niz pitanja radi utvrđivanja njihovog znanja o osnovnim finansijskim pojmovima, kao što su kamatne stope, inflacija te rizici i povrat ulaganja.
Rezultati istraživanja su pokazali da više od četvrtine ispitanika, odnosno njih 26 odsto, ne poseduje dovoljno znanja i veština za donošenje razumnih finansijskih odluka, što ocenjujemo kao „nizak nivo finansijske pismenosti“, istakli su iz Allianza.
Istovremeno je 60 odsto ispitanika prosečno finansijski pismeno, a samo 15 procenata iskazuje visok stepen finansijske pismenosti.
Kada je reč o tome koliko bi veće znanje o finansijama doprinelo kućnom budžetu, na osnovu finansijske imovine prosečnog domaćinstva Allianz je izračunao kako osobe visokog stepena finansijske pismenosti mogu godišnje očekivati zaradu u rasponu od 1.910 do 5.000 evra.
Nizak nivo finansijske pismenosti godišnje može koštati prosečno domaćinstvo između 1.750 evra u Španiji i 4.740 evra u SAD.
Žene manje finansijski pismene od muškaraca
Na uzorku različitih ispitanih tržišta utvrđeno je da su žene u proseku manje finansijski pismene od muškaraca – 30 odsto žena u odnosu na 20 odsto muškaraca, uz izuzetak Nemačke kao jedine zemlje u kojoj su žene u proseku finansijski pismenije od muškaraca.
Slična je situacija i među generacijama. Rezultati istraživanja pokazali su da se finansijska znanja i veštine poboljšavaju tokom godina, s tim da je procenat pripadnika „baby boom“ generacije koji poseduju visok nivo finansijske pismenosti – 21 odsto, veći nego što je zajedno u generaciji Z – šest odsto, i milenijalaca – 11 odsto.
„Niska finansijska pismenost može biti štetna, odnosno može skupo koštati tokom dužeg perioda ulaganja, primera radi u slučaju štednje za penziju. Ipak, dobro je što donošenje pametnih finansijskih odluka nije ‘nuklearna fizika’. Sticanjem osnovnog znanja i veština ljudi mogu svoju finansijsku pismenost unaprediti i time uštedeti mnogo više novca“, poručio je glavni ekonomista u Allianzu Ludovic Subran.
Izvor: Index
Foto: Pixabay
