Kako preterano samopouzdanje može da sabotira vašu karijeru i kompaniju

Mnoštvo istraživačkih studija pokazuje da između 70 i 90 odsto akvizicija ne uspeva da doda vrednost firmama koje preuzimaju. Istraživanja su takođe pokazala da se visoka stopa neuspeha uglavnom može pripisati kognitivnom problemu koji Daniel Kahneman, autor knjige Thinking Fast and Slow, navodi kao najpogubniji od svih: preterano samopouzdanje.

Preterano samopouzdanje je još jedan uzrok pada performansi tokom godina. Uspeh ima tendenciju da podiže samopouzdanje, a što se uspeh duže održava, to je veći rizik od preteranog samopouzdanja. I to ne važi samo za akvizicije. Istraživači su sproveli opsežnu empirijsku analizu uspeha i neuspeha strategije nekoliko hiljada najvećih svetskih kompanija. Njihovi nalazi pokazuju da „što više raste vaše samopouzdanje, veći je rizik da dođete do pogrešnih zaključaka“. Ili, rečima Bila Gejtsa: „Uspeh je loš učitelj. Zavodi pametne ljude da misle da ne mogu izgubiti.“

Najgora stvar u vezi sa preteranim samopouzdanjem je da je đavolski teško znati kada ste prešli granicu od zdravog samopouzdanja do oholosti. Štaviše, pokazivanje velikog samopouzdanja je moćna prednost u poslovanju jer navodi ljude da vas procene kao kompetentnije, što može da vas učini uticajnijim, piše Fast Company.

Posao, samopouzdanje (Unsplash)

Strah od nesigurnosti i samopouzdanje

Čini se da je privlačnost samopouzdanja ugrađena u naš mozak. Istraživanja su pokazala da kada sretnemo nekoga ko zrači samopouzdanjem, deo našeg mozga koji je povezan sa osećajem pozitivne emocije, ventromedijalni prefrontalni korteks, biva stimulisan. Naučnici pretpostavljaju da smo evoluirali da bismo se plašili nesigurnosti, a samouvereni ljudi deluju kao da imaju dobar razlog da budu sigurni u sebe.

Džordž Paz se prisetio da je jedan od najvažnijih saveta koje je ikada dobio u karijeri bio: „Najgore što možete učiniti je da počnete da verujete vlastitim hvalospevima. Šef je upravo dogovorio posao za kojim je Volstrit poludeo, a Paz mu je rekao: „Mora da se osećaš odlično!“ On je, naprotiv, bio oprezan.

„Bolje ti je da razumeš“, rekao je Paz, „da samo ti znaš koliko dobro taj posao zapravo funkcioniše i gde su se pojavili nedostaci, tako da kada sklopiš sledeći, vidiš gde je sve pošlo po zlu i fokusiraš se na to da te stvari ispraviš. Jer ako sedite tamo i ‘plivate’ u sopstvenim priznanjima, udavićete se u jednom trenutku.“

Zaposleni, posao (Pexels)

Funkcija i ego

U diskusiji o tome koliko je važno ostati svestan da poseban tretman govori više o funkciji nego o vama, Karl Bas, bivši izvršni direktor Autodeska, priseća se: „Kada sam prvi put postao izvršni direktor, našalio sam se da sam postao mnogo smešniji i pametniji.” Zatim je upozorio: „Pažnja koja vam se poklanja ne odnosi se na to ko ste, već na poziciju. Voleo je da se vozi javnom prigradskom železnicom San Franciska, BART, jer bi ga drugi  udarili laktom, dok u kancelariji „svi drže vrata za tebe i klanjaju se“.

Što više priznanja dobijete, to može da postane izazovnije za vaš ego. To je jednostavna ljudska priroda.

Jedan lek za to je da aktivno gajite poniznost i samopouzdanje. Profesor škole Vorton Adam Grant piše u svojoj knjizi Think Again: „Najproduktivnijim i najinovativnijim timovima ne upravljaju lideri koji su samouvereni ili skromni. Najefikasniji lideri imaju visoke rezultate i u samopouzdanju i poniznosti.” Kako postići pravu ravnotežu?

Verovatno je najbolji način da ostanete svesni grešaka koje ste napravili, ali i da budete svesni onoga što ste naučili iz njih.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik, Unsplash, Pexels