Danijela Perunović je nova HR direktorka Tehnomanije. Pitamo je za prve utiske

„Motiviše me da budemo deo promena“

• Kako vam je na novom poslu?

Osećam se, pre svega, dobro i prihvaćeno. Iako je postojala bojazan da, možda, neće biti tako, ipak sam naišla na ljude koji su otvoreni i transparentni, koji prilaze, pitaju, savetuju me. Bez obzira na to što sam u kompaniji samo mesec dana, ne osećam se kao novi član tima, a to pre svega ima veze sa tim kakvim sam ljudima okružena. Svi su poletni i puni entuzijazma. I ovo je, zaista, tako. Iako je jasno da posla ima puno, jer kompanija prolazi kroz velike promene, do sada nisam naišla na negativne reakcije i namrštena lica. Naprotiv, dobra je energija i ljudi su motivisani da naprave promenu zajedno. Ovo je bio prvi utisak, koji je ostao isti i posle nešto više od mesec dana. Dodatno, za mene lično predstavlja ogromnu motivaciju da budem deo tima koji nešto stvara i pravi, pa mi je, samim tim, lako da uhvatim taj talas.

• Kako biste ga uporedili sa prethodnim poslom?

Prethodnih skoro deset godina provela sam u kompaniji koja, isto kao i Tehnomanija, puno ulaže u digitalizaciju, inovacije i svoje zaposlene, u kompaniji koja, takođe, postavlja pravac u svom domenu poslovanja. Svojevremeno sam, sa 26 godina, dobila priliku da učim i razvijam se, iako nisam imala prethodno iskustvo u HR-u. Sve što sam saznala, rešila, kreirala, svaka prilika koju sam dobila i svi divni ljudi koji su me podržali na tom putu –velikim delom su zaslužni za to što sam ja danas na ovom mestu.

Ukratko, i kompanija u kojoj sam radila i Tehnomanija lideri su u svom poslu, ali je ovo u šta sada ulazi Tehnomanija nešto novo i drugačije i za mene i za tržište i zaista mi je interesantno da budem u igri sa nekim ko je skupio hrabrost da u tu igru uđe. Bio mi je potreban izazov, da vidim kako svoje znanje i iskustvo mogu da primenim u okruženje koje prolazi kroz tako veliku transformaciju.

• Šta vas je motivisalo da promenite posao?

Moj inicijalni motiv za promenu posla bila je moja lična potreba da nešto promenim, da izađem iz svoje zone komfora i da proverim da li mogu da budem jednako uspešna i negde drugde. Potreba za ličnom promenom bila je neki početni razlog, ali se na to lepo nadovezala i mogućnost da budem deo promena koje se dešavaju u Tehnomaniji. A sada, kada sam ovde, jasno mi je da sam napravila dobar izbor i donela dobru odluku: okružena sam kombinacijom iskustva, mladosti, dobre energije i podstičućih izazova.

Smatram da svako oseti kada mu je vreme da promeni posao. Nisam pristalica bilo kakvih vremenskih ograničenja kada je reč o ovoj temi, na primer, da je preko pet ili deset godina u jednoj firmi previše. Odluka o promeni posla je individualna. Čovek može i ima prava da ne oseti potrebu za promenom deset godina, pet ili samo dve godine, a ima i slobodu da na jednom mestu daje svoj maksimum ceo radni vek.

• Da li vas interesuje „horizontalni” ili „vertikalni” razvoj?

O ličnom napretku isključivo razmišljam u smeru svog učenja trenutno, jer sve odgovornosti koje sam dobila želim da iznesem na adekvatan način. I jako mi je važno da se, dok to sve radim, osećam dobro, ali da to oseća i organizacija čiji sam deo. Smatram da je taj dobar osećaj od izuzetne važnosti za svakoga od nas lično, jer na poslu provodimo od osam do devet sati dnevno, što je, praktično, polovina života. Ovo je polovina koju ne bi trebalo da zapostavimo, veliki je to deo nas. Sa druge strane, bez tog osećaja i dobre atmosfere nije moguće postići izuzetne rezultate, u to sam čvrsto uverena, i zato je stalni rad na „dobrom osećaju” zajednički zadatak pojedinca i kompanije, uključujući i HR. Rad na tome je ono što me trenutno najviše zanima.

• Gde vidite sebe za četiri godine?

Postoji puno oblasti u kojima HR može i treba da podrži i isprati inovativnost Tehnomanije. Želim da, kada se za četiri godine osvrnem iza sebe, vidim da je Tehnomanija postigla sve svoje ciljeve i da je HR tim to svojim znanjem i veštinama ispratio, da smo bili ravnopravni partneri i podrška na svakom koraku. Duboko verujem da svaki rezultat kompanije dolazi iz tima – iz toga da poštujemo i cenimo jedni druge, da učimo i da se nadograđujemo međusobno i da vučemo jedni druge napred, da kreiramo dobru atmosferu, ali i preuzimamo odgovornosti za poslove koje radimo. Uzevši u obzir prve utiske u Tehnomaniji, mislim da su gorepomenuti četvorogodišnji cilj i želja i više nego ostvarivi.