Kako da prepoznate i prevaziđete sindrom izgaranja?

04/09/2024 | 13:10

Kako da prepoznate i prevaziđete sindrom izgaranja?

„To je to, izgoreo/izgorela sam.” Koliko puta ste sebe ili druge zatekli u ovom stanju? S obzirom na to da istraživanja kažu da je 76 odsto zaposlenih nekad doživelo burnout na poslu – a to su tri od četiri zaposlena, dok 28 odsto njih doživljava burnout vrlo često ili konstantno (Galup, 2020), verujem da ste i te kako imali blizak susret sa ovim stanjem.

Piše: Ivana Mrđen master psihološkinja i CEO Rezilienta, wellbeing platforme i programa podrške za zaposlene

Burnout (ili izgaranje) predstavlja stanje emocionalne, mentalne i fizičke iscrpljenosti, nastalo kao posledica dugotrajne izloženosti stresu. Znakovi izgaranja na poslu uključuju osećaj iscrpljenosti, umora i nedostatka energije, otuđenosti od posla, uz negativna osećanja i cinizam (prema poslu, kolegama, klijentima), kao i smanjenu efikasnost. Burnout blokira dalji rast i razvoj, kao i uspešno rešavanje problema, jer kad smo u ovom stanju, zapravo smo jedino fokusirani na opstanak u svakodnevici.

Ivana MIvana Mrđen (Foto: Aleksandar Živaljević Girafon)

Zbog čega to sve izgaramo?

Istraživanja ukazuju na to da najčešći uzroci jesu previše posla, nedovoljno odmora, emocionalni rad, nedostatak podrške i nedovoljno autonomije. Izgaranju značajno doprinose perfekcionizam i visoka očekivanja od samog sebe, nekonstruktivno razmišljanje (katastrofiziramo, shvatamo sve lično, uvek očekujemo negativne ishode i sl.), hronična briga i nedostatak balansa između privatnog i poslovnog života.

Kako da prepoznam da li sam u izgaranju?

Burnout se manifestuje kroz fizičke i emocionalne simptome, kao i kroz ponašanje, ali izgaranje ume vrlo često da se dešava i u tišini. Ukoliko imamo sreće da ga kod drugih uhvatimo „golim okom”, to će, verovatno, biti zbog umornog ili ljutitog, isfrustriranog lica, primetićemo povlačenje od odgovornosti i obaveza, samoizolaciju, povećanu iritabilnost („kratak fitilj”), visok nivo stresa i anksioznosti. Takođe, čućemo vrlo često nešto poput „Preplavljen/a sam”, „Pomalo sam već umoran/a”, „Imam poteškoća da balansiram/prioritizujem” i sl. Kod sebe samih primetićemo i hroničan umor, nedostatak energije, glavobolju, probleme sa spavanjem, bolove u mišićima, bolešljivost, gubitak motivacije i entuzijazma, hronično nezadovoljstvo, smanjenu produktivnost i efikasnost na poslu, povlačenje iz socijalnih interakcija i okretanje ka alkoholu ili drugim psihoaktivnim supstancama kao načinima za suočavanje sa stresom.

No, iako svesni svih ovih simptoma, neretko i dalje izbegavamo da ih dodelimo ovom sindromu, zbog čega uskraćujemo sebe adekvatne podrške i razrešenja ovog stanja, koje vodi do ozbiljnih zdravstvenih problema (uključujući depresiju i anksioznost), narušenih odnosa sa porodicom i prijateljima, te smanjenog zadovoljstva poslom i životom u celini.

Šta da uradite ako ste u izgaranju?

Za početak, da priznate sebi (a to ne znači da ste slabi i manje sposobni) i potpuno uvažite stanje u kom se nalazite, jer ono zahteva akciju i negu. Pored toga što ćete priznati sebi, priznajte i svom (poslovnom) okruženju. Ukoliko komuniciramo o ovim stanjima, onda postoji šansa da se ona promene ili preveniraju. Stoga, podelite kako se osećate i upitajte koji su vam resursi na raspolaganju. Imajte na umu da je potrebno da se odmorite i ozbiljnije pauzirate.

Uzmite odmor, iskoristite slobodne dane ili otvorite bolovanje kako biste se udaljili od izvora stresa. Ukoliko, sa druge strane, morate da nastavite sa radom – uključite redovne kraće pauze tokom radnog dana i, ako je moguće, smanjite broj radnih sati. Probajte da prilagodite radno okruženje kako biste smanjili stres i opterećenje. Ovo podrazumeva komuniciranje o opterećenosti, delegiranje zadataka i postavljanje i čuvanje vlastitih granica (vaše NE sada postaje neophodno).

Stres, izgaranje, posao, burnout (DC Studio)

Potražite podršku kroz razgovor sa stručnim licima (psiholog, psihoterapeut), koja će vam pomoći u identifikovanju i razumevanju uzroka stresa, usvajanju tehnika za umanjivanje stresa. Takođe, pružiće vam emocionalnu podršku i alate za buduću prevenciju. Počnite sa praktikovanjem tehnika za relaksaciju i „mindfulness”. Ove tehnike doprinose smanjivanju stresa i anksioznosti, poboljšanju fokusa, opuštanju i umirivanju. Uključite redovnu fizičku aktivnost, jer podiže energiju i raspoloženje, obratite pažnju na ishranu (dovoljan unos voća, povrća i vode) i spavajte onoliko koliko vam je potrebno.

Ako ništa od ovoga ne pomaže, ako se i posle kontinuiranih realizacija ovih koraka vaš burnout vraća iznenadnom brzinom čim kročite u svoju kompaniju – možda je, ipak, vreme za ozbiljniju promenu.

Kako menadžeri da odgovore na izgaranje?

Iako se burnout dešava na individualnom nivou, njegov uticaj je i te kako holistički, jer organizacije u kojima rade ljudi koji izgaraju nisu i ne mogu biti zdrave. Ovo stanje naročito košta kompanije, jer se direktno odražava na učinak celokupne organizacije kroz smanjenu produktivnost i porast u fluktuaciji i apsentizmu.

Trebalo bi da se menadžeri prvo fokusiraju na prevenciju. Prevencija izgaranja podrazumeva redovnu proveru stanja u kojem se zaposleni nalaze (na dimenzijama najčešćih uzroka izgaranja) i delovanje u skladu s procenom. Procena se radi na sledeći način:

razgovara se o opterećenju i osećanjima u vezi sa poslom;
razgovara se o dobrobiti zaposlenih i drugim potrebama;
pruža se podrška ili se usmerava ka dostupnoj podršci;
razgovara se o manifestaciji izgaranja zaposlenog, tako da menadžer može da prepozna, a ujedno i osvesti kod zaposlenog stanje u kom se nalazi ako do izgaranja dođe.

Posao, stres (Unsplash)

U slučaju da se zaposleni već nalaze u stanju „burnouta”, menadžeri preuzimaju odgovornost za prepoznavanje, otvorenu komunikaciju ka zaposlenima, pokazivanje razumevanja i pružanje podrške. Sledeći koraci su u pravcu redukcije opterećenosti i revizije rokova i očekivanja. Bitno je podstaknuti zaposlene na korišćenje slobodnih dana i odlaske na odmor ili (ako to nije moguće u trenutku) ponuditi fleksibilno radno vreme, mogućnost rada od kuće, skraćeno radno vreme i redovne pauze. Neophodno je ukinuti prekovremeni rad i rad vikendom. Izuzetno je važno podržati zaposlene u postavljanju granica, što uključuje poštovanje postignutih dogovora i potreba zaposlenih. Ukoliko je dostupan program podrške mentalnom zdravlju i psihološka podrška, ovo je situacija u kojoj zaposlene treba da uputite i informišete o ovim dostupnim resursima koji će im omogućiti ne samo izlazak iz ovih situacija nego i razvoj rezilijentnosti. Ukoliko ove mere ne daju dugoročne rezultate, razmislite o drugoj poziciji unutar sistema koja bi bila više odgovarajuća za specifičnog zaposlenog, u skladu sa znanjima i sposobnostima koje poseduje.

PREVENCIJA IZGARANJA JE JEDNAKO BITNA!

Sprečavanje izgaranja se oslanja na identifikovanje i definisanje prioriteta, pronalaženje smisla u poslu i ulozi koju imamo, traženje i uživanje podrške lidera, proaktivnost u rešavanju problema, kao i na visoko razvijen osećaj psihološke bezbednosti u radnom okruženju. Za prevenciju je krucijalno da radimo na svojoj rezilijentnosti, konstruktivnom razmišljanju, emocionalnoj regulaciji i uspostavljanju balansa. Ove veštine naročito mogu biti od značaja kada smo već u stresnoj situaciji, ali nas štite da ne skliznemo u izgaranje.