Javni nastup iz „poželjno“ u „neophodno“

”Većina ljudi misli da loše govori zato što ima tremu. Istina je, ipak malo drugačija: imaju tremu zato što su se loše pripremili, ili se uopšte nisu pripremili.”

Piše: Katarina Krstić, rediteljka i osnivač video biznis platforme KATARZA

To je rečenica kojom Jelena Mikić direktorka Represent Academy-je , koja za KATARZU snimila ceo Masterkat o javnom nastupu, otvara svoju prvu epizodu – i to je tačno mesto na kom treba da počne i ovaj tekst, jer skida javni nastup sa police „talenat, imaš ili nemaš“ i stavlja ga tamo gde mu je mesto: na policu „veština, uči se i vežba“, tačno kao vožnja, sport, strani jezik.

Ista veština koja ti pomaže da ubediš upravni odbor ili sklopiš posao za stolom, danas mora da radi i van te sobe – na ekranu, pred kamerom, u digitalnom prostoru gde se poverenje gradi pre nego što se uopšte sretneš sa nekim uživo. Klijent, partner, budući saradnik sve češće te prvo „upoznaju“ kroz snimak, objavu, video – pre nego kroz rukovanje. Ako ne umeš da preneseš sopstveno znanje na način koji se pamti, ne gubiš samo taj jedan nastup u sali. Gubiš i prostor u kom se danas dokazuje ekspertiza. 

Odgovore za rast biznisa koje ne možeš da pronađeš na mrežama – pronaći ćeš na KATARZI

Ova tema nama u Katarzi je posebno bliska jer mi smo ti koji pripremamo ljude za snimanje, što kroz radu na sadržaju, što kroz konkretne savete ljudima kako da budu slobodniji, uverljiviji. Da kroz video format pokažu ali i dokažu svoje znanje, Neko to naravno uradi spontano, leži mu ili je već više puta radio sličnu stvar. Imamo iskustva i sa ljudima koji su prvi put pred kamerom – bar u ovakvo formatu. 

Da se vratim na javni nastup – upravo je problem što većina preduzetnika javni nastup i dalje doživljava kao nešto rezervisano za govornike, influensere, ljude „koji vole kameru“. Ono nešto što ćeš možda jednom morati, na nekoj konferenciji, ako te baš pozovu. To je pogrešna slika, i može da te košta. 

Javni nastup nije (samo) ono što se dešava na bini. Javni nastup je svaki trenutak u kom neko drugi donosi odluku na osnovu onoga što si upravo rekao – sastanak sa upravnim odborom, pregovor oko plate novog zaposlenog, prezentacija klijentu, razgovor o sopstvenoj povišici, odbrana budžeta pred partnerom. Ako hoćete i: roditeljski ili sastanak stanara zgrade. Reflektora nema, kamere nema, ali mehanizam je identičan: neko sluša, izvlači zaključak, i taj zaključak ima posledice po tvoj posao, svakodnevicu, tvoje okruženje.

I ta cena je merljiva, ne apstraktna.

Delim primer koja je i Jelena iskoristila u svom MasterKatu jer jasno pokazuje šta donosi pripremljen javni nastup:

Maj 2010. Eksplozija naftne platforme u Meksičkom zalivu, jedanaest mrtvih. CEO kompanije BP, Toni Hejvord, izlazi pred kamere bez pripremljene poruke, bez razmišljanja o tome šta njegove reči znače publici koja gleda katastrofu uživo, i izgovara rečenicu koja se i danas predaje kao školski primer greške: „Voleo bih da povratim svoj život.“ Kompanija gubi preko 60% tržišne vrednosti za nekoliko meseci. On potpisuje ostavku do kraja godine.

Četiri godine kasnije, Meri Bara postaje direktorka Dženeral Motorsa usred afere sa neispravnim kontakt bravama, povezane sa desetinama poginulih. Ona izlazi pred Kongres sa jasnom krovnom porukom priznanja greške, sa konkretnim koracima, sa pripremljenim odgovorima na najteža pitanja. Kompanija izlazi iz krize sa povraćenim kredibilitetom. Ona je i danas na funkciji.

Razlika između to dvoje nije prisutna u govorničkom ili talentu javnog nastupa – Hejvord je, objektivno, bio rečitiji govornik. Razlika je isključivo u pripremi poruke pre nego što se kamera upalila.

Ono što ova dva primera pokazuju važi i za mnogo manje scene od Kongresa ili svetskih medija: ako ne formulišeš svoju poruku u jednoj jasnoj rečenici, formulisaće je neko drugi umesto tebe. I to gotovo nikad neće biti onako kako bi ti hteo. Novinar će je svesti na naslov koji prodaje. Kolega će je prepričati u liftu, sa izgubljenim nijansama. Zaposleni će je shvatiti polovično, a ti ćeš se mesecima čuditi zašto ne razumeju. Treće opcije nema – ili kontrolišeš rečenicu kojom ćeš biti zapamćen, ili to prepuštaš nekome ko nema razloga da bude fer prema tebi.

Zato smo javni nastup na KATARZI postavili kao ozbiljnu poslovnu veštinu, ne kao pripremu „za snimanje“. Isti okvir koji Jelena predaje u svom masterkatu – četiri pitanja pre svakog nastupa (šta govorim, kome, šta želim da publika misli i uradi posle, zašto baš ja), i takozvana kuća poruka, jedna krovna rečenica sa tri stuba.

I to je razlog zašto se pitanje pomera iz „poželjno“ u „neophodno“. Što više rasteš u poslu, to su ulozi u svakom sledećem razgovoru veći, a broj ljudi koji donosi odluke na osnovu tvoje prezentacije, tvog nastupa, tvog prisustva – bilo u sali, bilo na ekranu – raste sa svakim novim nivoom. Obrazovni sistem te ovome nije naučio. 

Katarza hoće. A usavršićeš veštine – na Represent Akademiji. I eto u ovih par rečenica prepliće se suština naše platforme: Partnerima iz Representa kreiramo video edukativne formate njihovih usluga, kroz koje dele vrednost sa budućim klijentima. Znanje i iskustvo iz prakse dobilo je drugačiji format – onaj koji se češće i lakše konzumira, koji odmah možete da primenite. Odatle prepoznaš potrebu, savladaš je, a ukoliko ti treba više – javiš se direktno – u ovom slučaju Represent Akademiji.  

Zato mi je ova tema važna. 

Izvor: BIZLife

Foto: KATARZA