IZJAVA DANA: Evo „logičnog“ objašnjenja ko je kriv za zločine ispred Centara za socijalni rad
Psihoterapeut dr Zoran Milivojević na meti je korisnika društvenih mreža nakon što je izneo stav da se tragedija ispred Centra za socijalni rad Rakovica možda ne bi desila da majka nije ignorisala više odluka suda i sprečavala oca da viđa dete. Milivojević u intervjuu Večernjim novostima komentariše vezu između ovog i sličnog zločina koji se dogodio ispred Centra za socijalni rad na Novom Beogradu, kada je muž usmrtio ženu kamenom.
„Smatra se da postoji nevidljiva veza između pisanja medija i onoga što će nekome pasti na pamet. Kada mediji puno pišu o ovakvim stvarima, većina ljudi čita i zgražava se, ali neki pomisle: “Eto, on je imao hrabrosti.” I u tome vide uzor. U Beču je bila serija samoubistava u podzemnoj železnici o kojoj su mediji puno pisali. Ta serija se nastavila sve dok nije odlučeno da se više o tome ne piše.“
Izvor: Novosti
Foto: Marko Rupena
What's your reaction?
Komentari
-
pavlov miro
sve ovo sto se desilo,ubistva u centrima za socijalni rad,treba da upozori da li su nam potrebni ovakvi Centri i dali treba da se reformisu kao sto se sve u ovoj zemlji reformise. ne znam kome ovi ljudi koji rade u centrima za socijalni rad mogu da pomognu ? Utisak je da oni postoje ovakvi kakvi su rade radi..da se zadovolji forma... Mislim da u ovome treba traziti razloge ovih tragedija. Smenjivanje direktoraCentra je bez veze, da se kaze javnosti da se nesto uradilo...
-
Bilja
Stvarno je besmisleno davati otkaz direktorima. U jednj maloj opštini na severu Bačke znam da postoje problemi kada treba da se sprovede neka sudska odluka. Bilo kakva ...koja je vezana za Centar. Zaposlenima prete, ali niko na to bas ne reaguje. Zaposleni su često prepušteni sami sebi. To je problem. Verovatno bi trebalo u ove ustanove uvesti neko obezbeđenje. To bi psihološki sigurno uticalo na stranke da se suzdrže i da ne postupaju ovako.
-
jasna
Tačno je da zaposlenima u Centrima za socijalni rad prete i da nisu zaštićeni, tačno je i da nasilnici dobijaji uslovne kazne, opomene ili čak budu osobodjeni. Setimo se dva drastična slučaja u Žitištu i u nekom malom mestu kada je nasilnik ubio članove porodice i rodbine. Kako takve prepoznati? Šta je adekvatna kazna za ubistvo bilo koga, a naročito slabijih od sebe, to su žene i deca? Šta je preventiva da do toga ne dodje? Da li treba ćutati i udovoljavati nasilniku kako bi se on "smirio"? Činjenica je da smo mi postali agresivno društvo i da se nasilnici ne boje ni zakona ni kazni.
Jovana
Brkate objašnjenje i opravdanje. Svako ko se bavi psihologijom zna da je medijsko praćenje jednog slučaja ponekad okidač za sledeći. To ne opravdava ubicu, već objašnjava statistički značajan fenomen - da se posle jednog ubistva pojavljuje rast krive tj. mala epidemija sličnih ubistava. To je nešto što je u ovom slučaju logično pomisliti pošto je vremenska razlika vrlo kratka a mesto zločina identično. To opet ne znači da ubica ne bi svejedno ubio, već da možda ne bi ubio sada, niti da mi pouzdano znamo da je to u ovom slučaju bilo okidač. Međutim, svakog koga zaista interesuje kako se može smanjiti broj ubistava trebalo bi valjda da zanimaju svi faktori koji mogu da im doprinesu, pa i medijsko izveštavanje. Naročito bi to trebalo da zanima ljude koji rade u medijima.