Izabel Iper u susret Oskaru: „Ona je nešto novo – postfeministička heroina“
Koliko ljudi pogleda „Elle“ toliko će tumačenja ovaj film imati. Višeslojna priča o silovanju, o „normalnom“ i „bolesnom“, o jakim ženama i slabim muškarcima neće uticati na svakog isto. Nije ni čudo što je Izabel Iper (Isabelle Huppert) nominovana za Oskara za najbolju glumicu, s obzirom sa kakvom lakoćom glumi jedan složen i zahtevan lik. Ako ga dobije (a nadamo se da hoće), to će biti sasvim zaslužena nagrada.
Glavni lik je Mišel Leblank (Michèle Leblanc), bogata posednica pariske kompanije za video-igrice. Nezavisna je, slobodna, pametna, svoja i moderna. Upravo takav čvrst stav žene, koju ništa ne može da dotakne, čini da muškarci koji se nađu u njenoj orbiti prosto gube glavu za njom. Žele da je potčine, da je kazne zbog toga. Sasvim karakteristično za Pola Verhovena, skoro svaka scena nabijena je erotikom. Film je najbolje da „doživite“, pustite da prođe kroz vas, a onda će neka objašnjenja doći na svoje mesto. Zaplet kreće odmah na početku, kada Mišel biva silovana u svojoj kući. Zatim pratimo nju i njen život nakon toga. Spolja ostaje čvrsta, ali neki odnosi se ipak menjaju…
Izabel Iper je za „Guardian“ objasnila zašto je njen lik „post-feministička heroina“, i zašto je prihvatila kontroverznu ulogu koju holivudski glumci nisu hteli ni da pogledaju. Iper (63) je inače strastvena čitateljka, i tako je naišla i na roman „Oh …“, autora Filipea Điana (Philippe Djian), na kome je i zasnovan film „Elle“. „Poznajem Điana i rekao mi je da je imao mene na umu dok je pisao roman. Ne znam da li je to istina. Možda je to rekao samo da bi me odobrovoljio.“
I dok bi neki rekli da se u ovom filmu silovanje tretira na čudan način, Iper za „Guardian“ kaže da se ni u jednom trenutku silovanje nije tretiralo kao nešto lako i veselo, niti se umanjuje zločin. „Nije napravljen realan „odgovor“ na silovanje, ali i dalje postoji osećaj integriteta, kazne i kako utiče na ženu. Naravno, ne kažem da se ovim filmom nije rizikovalo, ali mora se prihvatiti onakvim kakvim jeste. Tu nema poruke,“ kaže Iper i nastavlja:
„Evo šta mi se dopalo. Ona je silovana i suočila se sa nasiljem, a pored toga mora da bude majka krhkog sina i ćerka polu-lude majke. Takođe i bivša žena, ljubavnica, šef. Žena je definisana na toliko mnogo načina, što je čini veoma složenim ljudskim bićem. Ona nije definisana samo tim silovanjem i silovateljem. Ona je nešto novo: postfeministička heroina.
Mislim da su žene proizvodi ranijih borbi. Svaka žena treba da stoji rame uz rame sa muškarcima. To ne bi trebalo da se dovodi u pitanje. I muškarci nisu uplašeni od žena na način na koji su žene uplašene od muškaraca.“
Izabel Iper je u filmu uspela uverljivo da iznese ulogu silovane žene, koja je u isto vreme ranjiva, jaka i pametna. Nakon što su neke od holivudskih glumica odbile uloge (među kojima je i Nikol Kidman), izbor se suzio na Francusku. Iper je izgleda bila idealan izbor, jer, kako je Pol Verhoven kasnije rekao, nijedna druga glumica ne bi uspela da dočara težinu lika kao ona.
Osim toga, Iper se pokazala kao odlična u uživljavanju u višeslojnim likovima, što dokazuju i njeni prethodni filmovi. „Fascinirana sam ljudskim licima. Fascinirana! Mogu satima da gledam ljude. Bilo gde. Bilo kada,“ kaže ushićeno Iper, i objašnjava da to, naravno, radi tajno, jer „ne možete tek tako buljiti u nekoga“.
Na pitanje da li upravo to utiče na njenu glumu, Iper odgovara: „Ne. Gluma je mašta više nego posmatranje. Mogla bih da budem zaključana u sobi celog svog života i da opet budem glumica.“ Iako deluje da je društvena, Iper kaže: „Ne baš „histerično“ društvena, radoznala sam. Sve mi deluje kao mali deo fikcije. Volim da upoznajem živote drugih ljudi. Srećem ih, pričam sa njima, onda se malo odmaknem i vidim ih kao priču. Ljudi su zabavni.“
Izvor: BIZLife
Foto: Promo Printscreen
Piše: Nada Veljković
