Ipak pomeramo kazaljke i 2021., do kada – NE ZNA SE

Još pre dve godine Evropski parlament velikom većinom izjasnio se za prestanak prakse pomeranja kazaljki na satu od aprila 2021. godine. 

Ipak, kako u Evropi skoro dve godine kasnije još uvek nije postignut dogovor o tome da li pomeramo kazaljke jedan čas unapred, ili unazad, izvesno je da ćemo i ovog 28. marta to učiniti – pomeriti kazaljke na satu jedan sat unapred i tako preći na takozvano „letnje računanje vremena“.

Pitanje da li pomeramo kazaljke još bez konačnog odgovora

Iz Evropske komisije ovih dana saopštili su da još nije došlo vreme za promenu vremena, odnosno da i dalje nema konsenzusa među zemljama članicama koje bi trebalo da se dogovore da li žele da zadrže letnje ili zimsko vreme, a “lopta” je u dvorištu zemalja članica koje treba da nađu zajedničku poziciju u okviru Saveta EU.

Tokom javne rasprave u EU, pre dve godine, u kojoj je učestvovalo oko 4,6 miliona građana, 84 odsto se založilo za ukidanje pomeranja sata dva puta godišnje, a 16 odsto je želelo da zadrži tu praksu.

Predlog Evropske komisije o prekidu sezonskog pomeranja sata podržao je i Evropski parlament 2019. godine, ali da bi predlog stupio na snagu mora da sačeka i odluku Evropskog saveta za koju još nije jasno kada bi mogla biti doneta.

Letnje računanje za “duži” dan

Ono što jeste izvesno je da se sledeće pomeranje sata u Evropi očekuje 28.marta. Tada iz zimskog računanja koje je počelo u noći između 24. i 25. oktobra prelazimo na letnje.

Kazaljke na satu tada ćemo pomeriti jedan sat unapred, i tako što smo jedan sat “dodali” večeri, mrak će pasti kasnije, odnosno dan će nam trajati “duže”.

Osnovna ideja letnjeg računanja vremena i jeste bila da se bolje iskoristi dnevna svetlost.

Prošle godine je objavljeno da je Srbija pripremila novi zakon o računanju vremena koji bi obezbedio da satovi budu usklađeni sa ostatkom Evrope pa će verovatno kako odluči EU, tako, po svoj prilici, odlučiti i Srbija.

Evropske zemlje uvele letnje pomeranje sata u prošlom veku radi uštede energije, posebno u vreme rata ili tokom naftne krize 1970.tih godina..

pomeranje kazaljki

Trenutno u EU postoje tri standardne vremenske zone: zapadnoevropsko vreme (Irska, Portugalija, Velika Britanija), srednjoevropsko vreme (17 država članica) i istočnoevropsko vreme (Bugarska, Kipar, Estonija, Finska, Grčka, Letonija, Litvanija i Rumunija).

U staroj Jugoslaviji od 27. marta 1983. godine počelo je da se primenjuje takozvano “ukazno vreme” koje podrazumeva sezonsku promenu čitanja vremena, usklađeno s računanjem vremena u EU radi boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, posebno prevoza i komunikacija, kao i pojedinih sektora industrije.

Prednosti/mane zimskog i letnjeg – ukazanog računanja vremena

Branko Simonović iz Astronomskog društva „Ruđer Bošković kaže za BIZLife portal da i jedna i druga opcija imaju svoje prednosti i mane te da nije nimalo jednostavno dati konkretan odgovor šta bi bilo najbolje.

Ističe da se priča o promeni čitanja vremena po pravilu svodi na neku vrstu odokativnog domišljanja o tome „kada nam sviće u januaru, a kada se smrkava u avgustu…”.

“Prilike se razlikuju od Finske do Grčke, i ne postoji univerzalno dobro rešenje”, ističe.

Što se promena tiče, ni one nisu nužno neophodne, ali verujem da bi sa njima bilo bolje nego što je sada, navodi Simonović.

Kada je reč o tome koje bi čitanje vremena najviše odgovaralo nama, navodi da  takozvano zimsko najmanje odgovara – bar ovako kako danas stoje stvari.

Takođe, od uvođenja “ukaznog” letnjeg čitanja vremena mnogo toga se promenilo i  “zamrsilo” – uvedeno je novo radno vreme koje počinje od devet časova ujutru, dok je ostalo i staro.

“To značajno komplikuje stvari prilikom odlučivanja, jer neće isto razmišljati onaj kome posao počinje u sedam sati, i onaj kome radni dan počinje u devet sati. Pritom, moramo imati u vidu i selo, stočarstvo pre svega. Trajno ostajanje na ukaznom, takozvanom letnjem čitanju vremena, ima prednost jer bolje iskorišćava obdanicu, ali nas izmešta u susednu, istočnoevropsku, časovnu zonu , a mi pripadamo srednjoevropskoj, u kojoj se nalazi i veći deo Evrope”, objašnjava.

A ima li trećeg rešenja?

Kao ravnopravnu mogućnost navodi i “treće rešenje” koje podrazumeva vraćanje na stanje pre uvođenja ukaznog vremena, 1983. godine a to bi podrazumevalo zimsko čitanje vremena sa vraćanjem radnog vremena od sedam časova.

“Na taj način ukidamo mane i zimskog i letnjeg čitanja vremena – bolje iskorišćavamo obdanicu i ostajemo u svojoj osnovnoj časovnoj zoni. To zanemareno rešenje samo priključujem „dilemi“ zimsko-letnje, bez ličnog odnosa prema njemu. Nije prilika da se šire osvrćem na  moguća rešenja, ali meni bi najbliže bilo ono koje bi zadržalo sadašnje stanje sa ukaznim vremenom, ali ne tako što bi se uticalo na časovnik (pomeranje vremena), već na „ukazno pomeranje radnog vremena“, objašnjava.

“Igra kazaljkama”

Simonović objašnjava da bismo razumeli kako se tokom godine radni dan prostire u odnosu na sumrake, odnosno koliko od obdanice iskoristimo, potrebno je imati očigledni “predložak” na kome se to može ogledati.

Tako je osmislio „Vremenski peščanik“, kako ga je nazvao , a koji praktično daje način da svako ispita različita rešenja, i da vidi koje se rešenje najbolje uklapa u njegov “slučaj” iako ne postoji univerzalno rešenje koje bi podrazumevano odgovaralo svima.

Uz pomoć peščanika svako ko želi može utvrditi koje čitanje vremena mu najviše odgovara, tako što će na peščaniku povući vodoravne crte za svaki mesec, od trenutka kada ustaje za posao, do trenutka kada se vrati kući ( „radni dan“), a levo i desno od njega se vidi koliko ostaje od obdanice u svakom mesecu tokom godine.

Pojašnjenja za korišćenje peščanika:

Rujno/narandžasto je „građanski sumrak\svitanje“

Svetlo plavo je „nautički sumrak\svitanje“

Tamno plavo je „astronomski sumrak\svitanje“

Sumračno je na prelazu iz nautičkog i građanskog sumraka\svitanja.

A kako ove promene utiču na zdravlje ljudi?

Poslednjih godina pojedine naučne studije pokazale su da promene sata imaju i negativne efekte na zdravlje ljudi zbog promene bioritma.

Na primer, nemačko zdravstveno osiguranje je na osnovu reprezentativnog ispitivanja objavilo da 29 odsto ljudi u Nemačkoj ima telesne i psihičke probleme nakon pomeranja sata. Osećaju se umorno, imaju poteškoća da zaspe i češće se bude u toku noći.

Čak 76 odsto ispitanika smatra da je pomeranje sata suvišno i da ga treba ukinuti.

Izvor: BIZLife/Jelena Andrić

Foto: Branko Simonović, Pixabay