INTERVJU Goran Svilanović: Ovo je burna godina
Bilo bi lepo da, za promenu, kad otvorite vesti o regiji, možete pročitati priče o sportskim uspesima, umetničkim dešavanjima, uspešnim ljudima, ekonomskom napretku.
Početkom maja, u Beogradu, Goranu Svilanoviću, generalnom sekretaru Saveta za regionalnu saradnju, uručena je nagrada „Dr Elemer Hantoš“ kao priznanje za njegov rad na unapređenju regionalne ekonomske saradnje u jugoistočnoj Evropi. O tome koliko je regionalna saradnja uznapredovala poslednje četiri godine, da li bolje sarađuju političari ili biznismeni, dokle će Balkan biti „bure baruta“ ali i koliko toga se promenilo od kada je on bio srpski ministar inostranih poslova, Goran Svilanović priča u intervjuu za BIZLife.
Više od četiri godine ste na čelu Saveta za regionalnu saradnju. Kako ocenjujete trenutni nivo saradnje u regionu? Da li države bolje sarađuju na političkom ili ekonomskom planu?
Na čelo Saveta za regionalnu saradnju sam došao 2013. i već tada je koncept regionalne saradnje bio prisutan u mnogim sferama. Međutim, to nije bio slučaj na početku rada RCC-a 2008, kada je organizacija nasledila „Pakt za stabilnost u jugoistočnoj Evropi“, čiji mandat je isključivo bio rad na pomirenju i stabilnosti u regionu. Dug put smo prešli od tada, jer danas saradnja i dobrosusedski odnosi nisu više osetljivo političko pitanje, nego ekonomska realnost i politička neophodnost.
Regionalna saradnja je u ovom trenutku u dobrom stanju. Pripremni sastanci za Samit o zapadnom Balkanu u Trstu ovog leta su uveliko u toku. Radi se na pripremi konkretnih regionalnih projekata koji će biti predstavljeni na Samitu, gde se očekuje i usvajanje akcionog plana za njihovu realizaciju. Nedavno, na jednom od tih sastanaka, koji je Savet zajedno s CEFTA-om i Evropskom komisijom (EK) organizovao u Sarajevu, EK je pored podrške procesu saradnje, predstavnicima vlada iz regiona otvoreno poručila da nijedna od ekonomija iz regiona ne ispunjava kriterijume od ključne važnosti za pristupanje EU. Predstavnik EU je obasnio da region nije konkurentan i stoga treba regionalnu ekonomsku integraciju, ali i da odgovornost za sav taj posao leži na nama samima, tj. na našim vladama. Svima nama, političarima na vlasti, ali i građanjima je to vrlo jasno, ali ovakva poruka Evropske komisije bi trebalo da nam posluži kao orijentir – da shvatimo da se od nas očekuje ozbiljan pristup, konkretan plan saradnje i velika predanost u njegovoj realizaciji.
Pitali ste da li region bolje sarađuje na političkom ili ekonomskom planu. Rekao bih vam da je bez ozbiljne političke podrške teško ostvariti značajnu ekonomsku saradnju. Međutim, privrednici u regionu su, čini se, brže shvatili mogućnosti i prednosti regionalne saradnje i oni to već odavno uspešno rade. Proces političke saradnje, s druge strane, je uslovljen mnogim faktorima, uključujući poziciju svake od ekonomija u odnosu na EU i unutrašnje političke procese, pa s tim u skladu doživljava svoje uspone i padove. Aktuelni politički problemi, nerazumevanja, nesuglasice i „zapaljive retorike“, poput ovih kojima smo ovih dana svedoci, nametnu se kao dominantna slika međusobnih odnosa, a ljudi su, nažalost, u takvim situacijama skloni da zaborave sve dobro što je ostvareno i na čemu se radilo. Međutim, to ne umanjuje značaj ni nužnost regionalne saradnje, ali je značajno usporava.
Nedavno ste se založili za politiku „jedna regija, jedna ekonomija“. Da li bi to bilo dobro rešenje za Zapadni Balkan i u komunikaciji sa Evropskom Unijom i svetom?
Evropska komisija intenzivno sarađuje sa svim vladama u regionu, zajedno sa Savetom za regionalnu saradnju, na ostvarivanju projekata regionalne saradnje u mnogim oblastima, a u skladu sa zahtevima koje ekonomije regiona moraju ispuniti na putu pridruživanja EU.
Zapadni Balkan je stalno „na oku“ Evropskoj uniji, koja ocenjuje, šta, koliko i kako je ostvareno, neprestano napominjući da regionalna saradnja nije zamena za članstvo, nego upravo deo procesa pridruživanja.
Berlinski proces je već doneo rezultate, jer su postignuti dogovori oko izgradnje najvažnijih drumskih i železničkih saobraćajnica u regionu i njihovog povezivanja sa evropskim koridorima, izdvojena sredstva od strane EU i očekujemo početak konkretnih radova. U Trstu se nadam dogovoru o regionalnoj organizaciji koja bi se specijalizovano bavila transportom i realizacijom ovih projekata.
Fokusirajući se na ekonomski razvoj regiona došli smo i do regionalne ekonomske integracije, koja podrazumeva unapređenje primene CEFTA sporazuma, uklanjanje netarifnih barijera i potpunu liberalizaciju trgovine u oblasti usluga, zajednički roming, interoperabilnost ICT sistema i usluga, povezivanje broadband regiona i EU, priznavanje diploma i standardizaciju pojedinih profesija, definisanje zajedničkih interesa u vezi sa privlačenjem investitora u region i zajedničku promociju regiona kao investicione destinacije.
Regionalna ekonomska integracija treba da ispuni dva ključna cilja: sve dogovoreno treba ići u prilog svake ekonomije pojedinačno i doprinositi reforskim procesima koji su deo pristupnih pregovora EU; a rezultati regionalne ekonomske integracije trebalo bi da vode ka približavanju regiona članstvu u EU.
Pomenuo sam već veliki pripremni sastanak za Trst, koji je bio na tehničkom nivou, a čiji smo bili domaćin u Sarajevu 11. maja. Okupili smo predstavnike ministarstava nadležnih za rad, obrazovanje, trgovinu, investicije, digitalnu agendu, spoljne poslove, te predstavnike kabineta premijera, kako bi utvrdili zajedničke inicijative za ekonomsku integraciju i prioritetne oblasti koje bi se mogle predstaviti na Samitu. Pripreme su nastavljene na sastanku na visokom nivou u Briselu 16. maja. Dakle, pripreme za Samit u Trstu se odvijaju i verujem da će čelni ljudi regionalnih ekonomija dati sve od sebe da se dogovore i na predstojećem velikom skupu predstave kvalitetan paket mera, koji će dobiti podršku svih učesnika u procesu.
Očekujem da dogovori o unapređenju trgovinske saradnje i o pojedinim elementima regionalne ekonomske integracije, koje sada pregovaramo, budu usvojeni na najvišem nivou. RCC je tu da pruži podršku vladama, da osigura stručno znanje i ujedini kapacitete za pripremu akcionog plana, što može istinski olakšati posao i osigurati političku podršku.
Čini se da region nikako da se stabilizuje: situacija se relativno smirila da bi „erupcija“ nastupila u Makedoniji?
Ovo je veoma burna godina, burnija nego prethodna. Međutim, RCC je organizacija koja, iako sarađuje s vladama u regionu, ne radi na rešavanju unutrašnjih, a ni međusobnih političkih „kriza“, da ih tako nazovemo. Kao čovek iz regiona, a i političar s ovih prostora koji radi na unapređenju saradnje, dobrosusedskih odnosa i ekonomskih prilika za građane jugoistočne Evrope, želeo bih da vidim da se u svim ekonomijama s kojima sarađujemo prevaziđu ova turobna vremena. Verujem da će se to i desiti, jer ljudima je dosta trvenja, oskudice, tegoba svake vrste. Oni hoće i zaslužuju više i bolje, pa im treba pružiti priliku da to i ostvare u svojim domovinama, a ne da ih napuštaju tražeći svoju šansu na drugom mestu.
Krajnje je vreme da se fokusiramo na ekonomiju, reforme koje vode poboljšanju života građana cele regije. Ljudi žele bolji život za sebe i za svoju decu. Političari imaju veliku odgovornost i moraju da rade na tome, jer su dobili poverenje.
Mi, nažalost, ili na sreću, zavisi o kojim aspektima govorimo, živimo u vrlo živopisnom regionu, da se tako izrazim. Bilo bi lepo, za promenu, da kad otvorite vesti o regiji, možete pročitati priče o sportskim uspesima, umetničkim dešavanjima, uspešnim ljudima, ekonomskom napretku. Ima ih i sada, ali su stidljive i u drugom planu u odnosu na politička dešavanja. To se mora promeniti.
Negde smo na polovini „Strategije 2020“, kakvi su dosadašnji indikatori uspešnosti?
Strategija 2020 je usvojena u novembru 2013. godine i od tada se radi na njenoj primeni. Rezultati kojima raspolažemo u ovom trenutku su veoma slični rezultatima primene evropske Strategije EU 2020 – mešoviti. S jedne strane postoje ciljevi Strategije koji su u celosti ostvareni (npr. trgovinski balans) ili su na dobrom putu da to budu do 2020. godine (npr. povećan broj visokokvalifikovanog kadra na tržištima rada, priliv direktnih stranih investicija, udeo obnovljivih izvora energije u celokupnoj potrošnji). Pomenuću još neke pozitivne trendove u primeni Strategije, koji su ostvareni u oblastima liberalizacije trgovine u regionu, te integracije regiona u trasnportne i energetske mreže EU. U tim oblastima je posvećenost regiona ostvarivanju zadatih ciljeva praćena obavezujućim pravnim aktima, kao što su Sporazum o Energetskoj zajednici, Centralnoevropski sporazuma o slobodnoj trgovini/CEFTA, itd.
S druge strane, kada govorimo o ekonomskom rastu, proširenju trgovine i zapošljavanju, koji su ključni ciljevi Strategije za približavanje Evropskoj uniji, napredak je nešto manji.
Što se zapošljavanja tiče, situacija je ovakva: od 2010. do 2016. godine zaposlenost je porasla za otprilike 5 odsto, od procenjenih 5,5 miliona zaposlenih u 2010. na 5,8 miliona u 2016. godini. U apsolutnim brojevima najzadovoljnije mogu biti vlade u Beogradu i Skoplju, jer su postigle najveći porast zaposlenosti.
Međutim, prema istraživanju javnog mnenja koje radi Savet, Balkan barometar, građani već treću godinu zaredom naglašavaju zaposlenost i opštu ekonomsku situaciju kao ključne probleme u svojim ekonomijama. To je veoma važan pokazatelj nama, ali prvenstveno vladama gde da usmere prioritete nacionalnih i regionalnih politika.
S obzirom da ste jedno vreme bili i ministar spoljnih poslova Srbije ( i Državne zajednice Srbije i Crne Gore), da li imate utisak da su naši problemi donekle isti kao i pre 15 godina? Koliko smo napredovali i u kojoj sferi je taj napredak najvidljiviji?
Problema ima i uvek će ih biti. Ali, to ne znači da nema napretka. Slažem se s komesarom Hanom koji je pre neki dan rekao da je Srbija napravila ogroman napredak u poslednjih nekoliko godina od nestabilnosti, izolacije, recesije do pozicije u kojoj se danas nalazi – ozbiljan i cenjen, igrač u regionu.
Odnosi sa susedima su mnogo bolji, u političkom i ekonomskom smislu. Govoreći u terminima Strategije 2020, u mnogim pokazateljima ostvaren je napredak, negde veći negde manji: povećan GDP, povećan trgovinski balans, povećan priliv stranih investicija, povećan udeo kvalifikovane radne snage na tržištu rada, i bez obzira na strašnu recesiju, smanjen broj nezaposlenih. Da li znate da je pre početka recesije celi region, uključujući i Srbiju, naravno, bio najbrže rastuća regija kada govorimo o ekonomiji? Ekonomska kriza je udarila žestoko i svirepo. Ima tu još posla. Nemojmo se zavaravati da je ovaj napredak dovoljan. Ali već sam govorio o tome. Ne možemo čekati. Moramo se okrenuti ekonomskim pitanjima. Ljudi su zabrinuti s pravom. Velika je odgovornost na političarima, ali i privilegija. Da naprave pomake koji će se istinski osetiti. Pomake vidljive običnom čoveku, a ne samo finansijskom analitičaru.
Da li će i Srbija u NATO?
Crna Gora je napravila izbor da se pridruži NATO savezu. Srbija je izabrala drugu opciju. To je njihovo legitimno pravo koje se, onda, u svetu politike različito tumači. Ono što ja mogu da kažem s aspekta prvog čoveka Saveta za regionalnu saradnju, da mi sa Crnom Gorom i sa Srbijom imamo odličnu saradnju oko pitanja bezbednosti kojima se bavimo. Tu prvenstveno mislim na regionalnu platformu za kordinaciju u borbi protiv terorizma i nasilnog ekstremizma u jugoistočnoj Evropi. Mi verujemo da njihovi različiti statusi u vezi s NATO-om neće ni ubuduće uticati na uspeh naše saradnje, kao ni na njihovu predanost bezbednosti regiona.
Neravnomeran napredak u susedstvu
Razlike u rastu zaposlenosti po ekonomijama ogledaju se i u ostvarivanju ciljeva koji se odnose na stopu zaposlenih. Prema preliminarnim podacima za 2016. Srbija je već dostigla svoj cilj, dok su vlade u Skoplju i Podgorici na dobrom putu da ih do 2020. godine dostignu. Preostale ekonomije, opet, će veoma teško dostići ciljeve zacrtane Strategijom. Različita dinamika u ekonomijama regiona utiče i na celokupan uspeh na regionalnom nivou, gde stopa zaposlenosti stagnira upravo zbog poništavanja rasta u nekim ekonomijama stagnacijom ili čak padom stope zaposlenosti u drugim ekonomijama.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Friends of Europe
Piše: Nevena Azinović
