Imamo dovoljno čokolade, hleba nama treba

Piše: Milenko Vasović

Da li bi Škotlanđani ponudili subvencije strancima za  proizvodnju viskija, ili Danci za farme svinje, ili Švajcarci za fabrike čokolade? Ne bi, naravno, jer bi na taj način ugrozili domaće proizvođače i to njihovim novcem.

Ono što je Švajcarcima “Milka”, Škotima “Johnnie Walker” ili Dancima svinja landras to bi Srbiji mogla da bude konditorska industrija. Proizvodnja slatkiša je postala neka vrsta našeg zaštitnog znaka, mi smo u tome respektabilan regionalni igrač. Kapaciteti ove privredne grane daleko premašuju potrebe srpskog tržišta pa se dobar deo proizvodnje izvozi.

I što je najbolje, izvoz raste, premašio je 150 miliona dolara  a uvoz opada u ovoj delatnosti. Sami proizvođači su ponosni na svoj posao. Tako Matjaž Vodopivec direktor u Atlantik grupi koja je vlasnik Soko Štarka ističe da su prednosti srpske konditorske industrije kvalitet, praćenje novih tehnologija, kao i standardi koje imaju i najveći svetski proizvođači

Ono što nije razumljivo u ovoj priči je tvrdnja predsednika Srbije da će u Novi Sad uskoro “dovesti jednog od najmoćnijih proizvođača čokolade na svetu”. Iskustvo nas uči da svetski gigant neće doći tek tako, već da će mu naša država pomoći i šakom i kapom. Do sada su, po pravilu, strancima za otvaranje fabrika uz sve pogodnosti davane i silne pare. Najčešće  desetine  miliona evra.

Da je reč o kakvoj tehnologiji nedostupnoj našim privrednicima pa čovek i da podrži takve subvencije, ali ovako. Hm! Ako je neko u Srbiji procenio da Novom Sadu baš treba fabrika čokolade bilo bi logično da pozove sve srpske proizvođače, a hvala bogu ima ih, da im ponudi subvencije i predoči uslove. Da naša država i neka naša fabrika naprave posao.

Garantujem da bi se svi odazvali i da bi ponudili korisnije projekte od bilo kog svetskog proizvođača. Šta će nama, na primer, svetski proizvođač koji će uposliti koju desetinu žena da pakuju robu dopremljenu iz matične zemlje. A često se radi o takvim pogonima.

Tako bi jednim metkom ulovili dva zeca, dobili bi novu fabriku, nova radna mesta i proizvodnju za izvoz, a novac od subvencija bi ostao u Srbiji.

Nije logično da država podmetne nogu svojim privrednicima koji donose devize i zapošljavaju desetak hiljada radnika. Nije logično da se dovede svetski proizvođač čokolade koga subvencioniše sopstvena država i da dobije subvencije od Srbije. U Turskoj su, na primer, izvozne subvencije 30 odsto. Nije logično da konditori koji takođe pune srpski budžet – svojim novcem potpomažu svoje konkurente.

S druge strane srpski proizvođači su suočeni sa dažbinama (prelevmani i carine) koje evropski nemaju. I umesto da im njihova država pripomogne  sva je prilika da će im odmoći. A onda će  možda i oni da okrenu leđa Srbiji i izmeste svoje pogone u Albaniju, Makedoniju, BiH… Lako nam se može dogoditi da Novosađani dobiju čokoladu, a da neki drugi ljudi ostanu i bez hleba. Nije još kasno za promenu odluke.

Izvor: BIZLife