I Njujork Tajms piše o CG auto-putu: Put od nigde do nikuda

Jedan od najskupljih puteva na svetu se nakon planina i klisura preko kojih prolazi završava u blatnjavom polju u zaseoku sa dvadesetak kuća od kojih su mnoge prazne.

Tako čuveni list New York Times opisuje deonicu autoputa Bar – Boljare u tekstu u kome ovaj put naziva putem od “nigde do nikuda”.

Inicijalni planovi su bili da put napravi od Crne Gore regionalnu tačku za transport i da podstakne razvoj severa Crne Gore, ali pošto nema novca da se nastave radovi, otvara se prostor za spekulacije o stvarnim ciljevima Kine na Balkanu i motivima prethodne vlade da pokrene takav projekat.

Mirka Adžić, koja živi u Mateševu, za NY Times kaže da je oduševljena što će uskoro moderni brzi put biti tako blizu njene kuće jer će je poštedeti toga da ide opasnim planinskim putem koji je sada jedina opcija.

Put koji su izgradili Kinezi treba da bude otvoren u novembru, dve godine nakon roka, i koštao je skoro milijardu evra posle šest godina rada.

NY Times navodi da su to razlozi zbog kojih se Mirka, koja se muči da izdržava familiju na muževoj plati koji radi kao vozač za kinesku kompaniju CRBC koja gradi put, i pita kako je jedna od najsiromašnijih država Evrope, kako navodi list, odlučila da uloži toliko novca u gargantuanski inžinjerski projekat.

Crna Gora je sada dužna Kini više nego trećinu godišnjeg budžeta, navodi list.

NY Times dodaje da se sa Mirkom slaže i premijer Zdravko Krivokapić koji je autoput opisao kao megalomanski projekat koji ide „od nigde do nikuda“ i koji je “zategao” državne finansije.

Navodi se i da je Kina projekat autoputa slavila kao rani trijumf „Pojas i put“ inicijative i da su se njime spojile ambicije Kine i Mila Đukanovia, koji je bio premijer kada su radovi počeli.

Sada, kada Đukanovićeva partija više nije vlasti, prvi put nakon 30 godina, autoput je postao gromobran za optužbe o traćenju i naduvanim ambicijama koje nisu u skladu sa ekonomskom stvarnošću.

„Nemam dokaze još uvek, ali sve ovo ukazuje na korupciju. Sa ekonomske strane, autoput je verovatno neisplativ“, kazao je Krivokapić za NY Times.

Inicijalni planovi su bili da put napravi od Crne Gore regionalnu tačku za transport i da podstakne razvoj Severa Crne Gore, ali pošto nema novca da se nastave radovi, otvare se prostor za spekulacije o stvarnim ciljevima Kine na Balkanu i motivima prethodne vlade da pokrene takav projekat.

Potpredsednik Vlade Dritan Abazović je za NY Times rekao da nema ništa protiv Kine, ali da dovodi u pitanje mudrost da se uzme ogroman kredit od Kine da bi se unajmila kineska kompanija koja bi dovela kineske radnike i sav novac vratila u Kinu.

„Napravili su neverovatan dil u interesu Kine. Za našu stranu, to je katastrofa“, citira NY Times Abazovića i podseća da je od Evropske unije zatražio pomoć u refinansiranju kredita.

Đukanović odbacuje žalbe nove vlade nazivajući ih „političkom bukom“ i u intervjuu je insistirao da Kina nije zainteresovana da se meša u poslove u Crnoj Gori.

NY Times podseća i da je američki gigant Behtel bio zainteresovan za projekat, ali da je bio skromniji i jeftiniji.

Robert Gelbard, izaslanik za Balkan administracije Bila Klintona, podseća da je savetovao Đukanoviću da bude oprezan sa kineskim firmama i kazao mu da je Poljska raskinula ugovor oko gradnje autoputa sa kineskom firmom i da je tužila tu firmu zbog lošeg kvaliteta radova.

Đukanović kaže da je CRBC prosto dostavio najbolju ponudu, dok je kineska kompanija odbila da stavi osoblje na raspolaganje za intervju, a kancelarija iz Pekinga nije odgovarala na pitanja NY Times.

Finansiranje puta je stvorilo više glavobolja – bio je u dolarima, što je učinilo Crnu Goru ranjivom od kretanja na berzama, a kamata je dva odsto, što je mnogo više nego što u Evropi naplaćuju za infrastrukturne kredite.

“Bio je to užasan dil, očigledno”, kaže Milojko Spajić, ministar finansija i socijalnog staranja.

Iako je studija iz 2012. koju je radila britanska kompanija projektovala neobično visoke troškove zbog terena, i oni su bili značajno manji od 900 miliona koliko je naplatio CRBC.

Ranija studija izvodljivosti iz 2008. je pokazala da autoput neće biti dovoljno prometan da opravda investiciju, ali da treba voditi i o socijalnim, političkim i ekonomski faktorima.

Skoro 280 miliona dolara, više nego pola novca koji je otišao lokalnim podizvođačima, je otišlo u kompaniju Bemaks, koji je formalno u vlasništvu nekadašnjeg vlasnika kafića, koji nije imao inžinjerskog iskustva pre nego što je počeo da se bavi gradnjom puteva.

Predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević tvrdi da je stvarni vlasnik Bemaksa Milan Roćen, prvi savetnik Đukanovića i bivši ambasador u Moskvi.

Đukanović i Roćen su to demantovali.

Deo kineskih radnika je već otišao, a neki radnici su skeptični da će se put ikada završiti.

“Crna Gora je isuviše siromašna. Nemaju dovoljno novca da nastave”, rekao je Šen Vei koji radi na izgradnji autoputa.

Izvor: Vijesti

Foto: Pixabay