Hrabra profesorka iz Niša

Piše: Milenko Vasović

Natalija Jovanović je njeno ime, profesorka, dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu. Odvažna žena. Malo je danas onih koji brane dostojanstvo, razum, istinu, baš kao što se nekad branilo ognjište.

Profesorka je uz svoje studente koji protestuju protiv diktature, protiv laži, protiv nasilja nad zdravim razumom. Studenti bi da promene sistem koji ih tera u beznađe, koji ih tera u beli svet. I Natalija je sa njima u koloni.

Ona je uz studente bila i devedesetih. Zato što misli da oni govore jako važne stvari, zato što se oseća prozvanom i pozvanom da bude na strani pravde. Zato što misli da treba tim mladim ljudima da čuva leđa. Zato je ona uz njih. I njih uči istim vrednostima, kao što uči i svoju decu i unuke.

Treba imati kuraži pa reći da je car go. Na društvenoj  sceni  dominiraju licemeri i poltroni, smutljivci i prevaranti. I svi su oni zlopamtila. I osvetoljubivi su. Ali, Natalija, kao sociolog, zna da se istina ne može sakriti čak ni sramnim izveštavanjem sa protesta.

Ona svojim primerom drži čas mladim kolegama. I mnogim profesorima. Svojim protestnim šetnjama više nego jasno govori šta misli o kolegama, dekanima i profesorima koji su se, na primer, našli na „spisku 650“. To je onaj „čuveni“ spisak podrške predsedničkom kandidatu vlasti.

Nije isto podržati najmoćnijeg čoveka u zemlji i mlađane studente koji se bune protiv te moći. Vlast može da ti zameri, da ti se osveti… može da ti otkaže predstavu, da ti odbije projekat, da sabotira reizbor. Može da te oblati u svojim medijima, može da ti podmetne, da ti namontira kakav slučaj ili batine.

Sve to Natalija zna ali se ponaša po savesti, onako kako joj srce i razum nalažu. A gde su profesori i dekani sa „spiska 650“? Kakvi li su njihovi vrednosni sistemi?

 Kakva je moralna vertikala dekana, profesora prava koji podržava vlast koja je razorila pravosuđe. Koja je tužilaštvo pretvorila u partijsku miliciju. Šta taj i takav profesor svojim potpisom kupuje.

Dostojanstvo? Ha, ha! Ugled? Hm. Znam za jednog da se stidi postupka. Verujem da među tih 650 ima i zalutalih, ali od prvog dana mislim da je odlično što se taj spisak pojavio. Biće to jednog dana dragocen dokument.

Više vredi jedna protestna šetnja Natalije iz Niša nego svih 650 potpisa zajedno. Potpisa za vlast. Jer, čovek koji drži do sebe ne šlihta se vlastima. To je neukusno, bez obzira ko je na vlasti – čak i ako je vlast dobra, a kamoli ako je naopaka, bahata, nestručna i nedomaćinska.

Podrška vlastima obično kao cilj ima ličnu korist – unapređenje, posao za zeta, zataškavanje obljube u kabinetu… pomilovanje.

 A šta imaš kad podržavaš studente? Pa imaš sve, čitav svet je tvoj. Samo što to „potpisnici 650“ nikad neće razumeti, kao što ne razumeju ni značenje reči – stid.

Oni od svoje karijere i ne vide studente, ni profesorku Nataliju. Šta će oni pričati svojim unucima, šta će reći na pitanje: „deda, gde si ti bio u vreme demonstracija“.

Dok je ljudi poput profesorke Natalije Jovanović – ima nade za Srbiju.

Izvor: BIZLife