HIljadu srpskih sela nema ni prodavnicu

U 1.000 sela u Srbiji nema trgovinske radnje i taj trend će se nastaviti ako ne bude podsticaja, upozorili su privrednici na Javnoj raspravi o Nacrtu Zakona o trgovini u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Predstavnici Ministarstva trgovine razgovaraju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o mogućnosti da se obezbede sredstva iz kredita za opstanak malih prodavnica u selima Srbije.

Nacrtom zakona definisano je da Vlada Srbije može odrediti podsticajne mere, a specijalni savetnik ministra trgovine Vladimir Matović rekao je da je teško naći kreditne linije za tu vrstu podsticaja. Zato se, kaže, o podršci podsticajima malim prodavnicama vode razgovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Tokom javne rasprave u PKS, predstavnici sektora trgovine upozorili su na značaj uvođenja obaveze stavljanja bar koda na sve proizvode.

Kako se novi zakon donosi posle devet godina važenja starog, u Nacrtu su regulisani i novi načini elektronske i trgovine na daljinu.

U predloženom zakonu se određuje da se deklaracija proizvoda mora na „jasan, lako uočljiv i čitljiv način“ učiniti dostupnom na srpskom jeziku.

Cene će i dalje biti isticane u dinarima, osim u trgovini u sektoru turizma kada se posluje sa inostranstvom, kao i elektronskoj trgovini softverom i digitalnim proizvodima, kada se izvozi IT tehnologija.

Elektronska trgovina ka Srbiji, kako je predloženo, moraće da ima opcionu valutu, pa će potrošač moći da bira koju cenu želi da vidi.

Jedan od tema „na okruglom stolu“ koju su trgovci pokrenuli je i pojam „nepoštene trggovačke prakse“ koji se po prvi put nalazi u predloženom zakonu, a za koju privrednici kažu da je potrebno da se dodatno pojasni ili izostavi.

Nacrtom zakona „nepoštena trgovačka praksa“ definiše se kao „postupanje suprotno načelu savesnosti i poštenja“ kojim se, rekli su trgovci, neopravdano i nesrazmerno prenosi rizik poslovanja na druge učesnike u lancu snabdevanja.

Kao primeri takve prakse u Nacrtu se navodi da je reč o „bezuslovnom povratu robe, uslovljavanje prodaje robe kompenzacijom, nametanje obaveze plaćanja u visini koja nije adekvatna vrednosti usluge – naknada za izlaganje i uvrštavanje proizvoda u asortiman“.

Primedba koja se mogla čuti je da će ova odredba „uneti zabunu o tome šta se sve može tretirati kao nepoštena praksa“.

Javna rasprava o Nacrtu zakona trajaće do 21. februara.

Izvor: Blic, Tanjug

Foto: BIZLife