Fiskalni savet: Penzijski fondovi nisu ispunili očekivanja, samo 3% redovno štedi
Privatni penzijski fondovi koji u Srbiji postoje 15 godina nisu ispunili reformska očekivanja i danas manje od 10 odsto zaposlenih ima otvorene račune u njima, a tek tri odsto njih redovno štedi u njima, ocenio je Fiskalni savet u analizi o dosadašnjem radu ovih fondova.
Podseća da su privatni penzijski fondovi uvedeni upravo da bi se obezbedili dodatni prihodi u starosti, kao dodatak državnom sistemu koji ostaje glavni izvor penzijskih prihoda.
Kao glavnu zamerku Fiskalni savet navodi to što dosadašnja investiciona politika, koja se dominantno oslanja na državne obveznice, nije u stanju da štedišama pruži zadovoljavajuće stope prinosa koji su u prethodne dve godine bili negativni u realnom iznosu, 2020. godine minus 0,3 odsto i 2021. minus 6,1 odsto.
Manje od 10 odsto radnika ima račune u njima
Uprkos izdašnim i ekskluzivnim poreskim olakšicama, penzijski fondovi nisu uspeli da se probiju na tržištu rada, što pokazuju podaci da manje od 10 odsto radnika ima otvorene račune, dok svega tri odsto iole redovno štedi u penzijskim fondovima, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Fiskalni savet preporučuje nekoliko izmena da bi ovi fondovi i dobrovoljno penzijsko osiguranje u Srbiji funkcionisali bolje I da bi više ljudi štedelo u njima, a stope prinosa bile veće.
Prva koju navode je da se ukine limit da samo 10 odsto imovine sme biti investirano u inostranstvu, zatim da se omoguće garancije pozitivnih nominalnih prinosa fondovima koji žele da isključivo investiraju u državne obveznice, uz višestruko smanjenje naknada koje naplaćuju od štediša.
Fiskalni savet je mišljenja bi postojeće regresivne i izdašne poreske olakšice trebalo zameniti skromnijim i progresivnijim direktnim budžetskim subvencijama.
Važna korenita promena sistema
Navode da je važna i korenita promena postojećeg sistema i aktivna intervencija države ka otklanjanju imanentnih nedostataka tržišta privatnih penzijskih fondova.
Fiskalni savet ističe da bi napredak doneo i tenderski odabir privatne investicione kompanije koja bi penzijsku štednju pasivno investirala na međunarodne berze, kako bi se postizali optimalni prinosi za štediše, sa minimalnim troškovima.
Šta su preporuke?
Investicione portfelje bi, počev od 10 godina pre penzione dobi, progresivno trebalo prebacivati u državne obveznice da bi se izbegao rizik gubitka ušteđevine usled volatilnosti berzi, a deo sredstava bi se pasivno investirao u Beogradsku berzu i državne obveznice.
Time bi se stimulisao razvoj domaćih tržišta kapitala, navodi se u preporukama Fiskalnog saveta.
Učešće zaposlenih, prema preporukama Fiskalnog saveta, bi bilo dobrovoljno, dok bi država novi sistem mogla da podrži potencijalnim garancijama povrata uloženih sredstava i automatskim prijavljivanjem radnika.
Takodje predlažu i uspostavljanje portala e-Penzija koji bi radnicima pružao informacije o stanju uplaćenih PIO doprinosa, očekivanom budućem iznosu državne penzije i mogućnostima za dodatnu privatnu penzijsku štednju.
Izvor: BIZLife
Foto: Beta/Miloš Miškov
