Film koji je promenio način na koji gledamo adaptacije videoigara

Kada je 18. avgusta 1995. godine stigao u bioskope, „Mortal Kombat“ nije imao posebno naklonjene kritičare na svojoj strani. Publika je, međutim, imala drugačiji odgovor. Film je zaradio više od 122 miliona dolara širom sveta, postao jedna od najuspešnijih adaptacija videoigara tog vremena, a godinama kasnije dobio i status kultnog ostvarenja.

Danas je teško zamisliti period u kojem su filmske adaptacije videoigara bile gotovo po pravilu osuđene na neuspeh. Sredinom devedesetih, međutim, takvi projekti još nisu imali mnogo razloga za poverenje publike. „Mortal Kombat“ pokušao je da promeni tu sliku.

Film zasnovan na popularnoj borilačkoj franšizi, koju su kreirali Ed Boon i John Tobias, režirao je tada relativno novi Paul W. S. Anderson. Priča je inspirisana prvom igrom iz 1992. godine, ali koristi i elemente „Mortal Kombata II“.

U središtu priče su Liu Kang, Johnny Cage i Sonya Blade, troje boraca koje bog groma Raiden bira da predstavljaju Zemlju na turniru Mortal Kombat. Zemlja je pred osvajanjem: Outworld je već pobedio na devet uzastopnih turnira, a još jedan poraz značio bi da će njegove snage dobiti priliku da preuzmu planetu.

Na putu do završnog obračuna junaci se susreću sa poznatim imenima iz igre, među kojima su Scorpion, Sub-Zero, Reptile i Goro, dok je glavni protivnik čarobnjak Shang Tsung.

Reditelj je projekat dobio nakon svog prvog filma

Danas je Paul W. S. Anderson poznat kao reditelj koji je veliki deo karijere posvetio adaptacijama popularnih franšiza, ali „Mortal Kombat“ bio je jedan od njegovih prvih velikih holivudskih projekata.

Producent Lawrence Kasanoff zainteresovao se za adaptaciju nakon što je igra privukla njegovu pažnju, a Anderson je izabran nakon što su producenti videli njegov debitantski film „Shopping“ iz 1994. godine.

Produkcija je počela u avgustu 1994, a završena je u decembru iste godine. Deo filma sniman je na Tajlandu, uključujući lokacije u blizini istorijskih hramova, dok su pojedine scene iz Outworlda nastale u Kaliforniji.

Novi „Pirati sa Kariba“ menjaju pravila igre: Pregovara se i o povratku Džonija Depa

Goro je bio jedan od najvećih izazova

Jedan od najupečatljivijih likova iz igre bio je i jedan od najvećih problema na setu.

Goro je napravljen kao veliki animatronički model, čija je izrada koštala oko milion dolara. Njime je istovremeno upravljalo između 13 i 16 ljudi, a konstrukcija je bila toliko zahtevna da su kvarovi bili česti.

Osoba koja je upravljala Goroovim pokretima iz unutrašnjosti modela mogla je tamo da provede samo ograničeno vreme zbog nedostatka vazduha. Zbog problema sa animatronikom, Goro je na kraju dobio manje prostora u filmu nego što je prvobitno bilo planirano.

Produkcija je imala i druge fizički zahtevne trenutke. Robin Shou, koji je igrao Liu Kanga, tokom snimanja jedne od borbi polomio je dva rebra, ali je scenu završio pre nego što je otišao u bolnicu.

„Mortal Kombat“ je namerno ublažio nasilje

Jedna od najvećih razlika između filma i videoigre bila je količina nasilja.

Igra je upravo po brutalnim završnim potezima i eksplicitnim scenama postala poznata, ali filmska verzija dobila je PG-13 rejting. Producenti su zato tokom razvoja projekta pokušavali da pronađu način da zadrže prepoznatljivu estetiku igre, a da film ipak ostane dostupan široj, posebno mlađoj publici.

Zbog toga su borbe ostale centralni deo filma, ali bez količine krvi i eksplicitnog nasilja koje bi se očekivalo od verne adaptacije originalne igre. Ta odluka bila je jedna od stvari koje su kritičari najčešće zamerali filmu.

Kritičari nisu bili oduševljeni, publika jeste

„Mortal Kombat“ otvorio je prikazivanje sa 23,3 miliona dolara tokom prvog vikenda u američkim bioskopima i tri nedelje zadržao prvo mesto na tamošnjoj blagajni. Ukupno je u SAD zaradio oko 70,5 miliona dolara, dok je međunarodno tržište donelo još oko 51,7 miliona. Svetska zarada iznosila je približno 122,2 miliona dolara, uz produkcijski budžet od 20 miliona.

Film je tako postao najuspešnija filmska adaptacija videoigre u tom trenutku. Rekord je držao do 1998. godine, kada ga je prestigao „Pokémon: The First Movie“.

Kritičari su, međutim, bili mnogo rezervisaniji. Film trenutno ima 44 odsto na Rotten Tomatoesu, dok je Metacritic ocenio ostvarenje sa 59 od 100, što odgovara kategoriji „pomešane ili prosečne kritike“. Pohvale su uglavnom išle na račun borilačkih scena, atmosfere, scenografije i produkcije, dok su scenario i dijalozi bili među najčešćim zamerkama.

Publika je film prihvatila nešto bolje, a njegov status se vremenom promenio. Ono što je devedesetih izgledalo kao pomalo neobična i kampy adaptacija danas se često posmatra kao jedno od ostvarenja koje su pokazala da videoigra može da bude osnova za komercijalno uspešan bioskopski film.

„Sunce nikad više“, srpski kandidat za Oskara stigao na HBO Max

Soundtrack je postao fenomen za sebe

Jedan deo filma koji je ostavio posebno snažan trag nije bio vizuelni, već muzički.

Soundtrack „Mortal Kombata“ objavljen je nekoliko dana pre filma, 15. avgusta 1995. godine, i kombinovao je elektronsku muziku, techno i rock. Album je postao veliki komercijalni uspeh, stigao do desetog mesta Billboard 200 liste i dobio platinasti status u SAD.

Za generaciju koja je odrastala uz arkadne i kućne verzije igre, muzika je tako postala gotovo jednako prepoznatljiva kao i sam film.

Od neuspeha nastavka do novog početka

Komercijalni uspeh prvog filma doveo je do nastavka „Mortal Kombat: Annihilation“, koji je premijerno prikazan 1997. godine. Film je, međutim, naišao na mnogo lošiji prijem i nije uspeo da ponovi uspeh originala.

Franšiza je na veliki ekran vraćena 2021. godine novim filmom „Mortal Kombat“, ovoga puta sa drugačijom glumačkom postavom i savremenijim vizuelnim efektima.

Original iz 1995. ostao je važan deo istorije franšize. Njegova vrednost danas nije samo u tome koliko je dobro ili loše ostario, već i u tome što je pokazao da adaptacija popularne videoigre može da pronađe put do široke bioskopske publike.

Tri decenije kasnije, „Mortal Kombat“ možda nije film koji će se naći na listama najboljih ostvarenja devedesetih, ali je teško govoriti o istoriji filmskih adaptacija videoigara, a preskočiti njegov uticaj.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash/Zyanya Citlalii