Evropski poslanici traže od Srbije da „hitno uvede sankcije Rusiji“
U dopunjenom tekstu izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji, u koji je RTS imao uvid, od Beograda se traži da uvede sankcije Rusiji i jasno se opredeli da li se nalazi na evropskom putu.
Evropski poslanici se zalažu da se nova pregovaračka poglavlja otvore tek kada se Srbija uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Pored poznatih uslova vezanih za vladavinu prava i normalizaciju odnosa sa Prištinom, izveštaj naglašava da će usklađenost sa spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji, odrediti dalji tok pristupnih pregovora.
U tekstu 40 usaglašenih amandmana, oko kojih je postignut dogovor vodećih političkih grupa, posebno se naglašava potreba usklađivanja Srbije sa stavom EU prema ratu u Ukrajini, oblast vladavine prava, borbe protiv korupcije i medijskih sloboda.
Evropski parlament navodi da podržava članstvo Srbije u EU, uz ocenu da to zavisi od političke volje srpskih vlasti i spremnosti na „ireverzibilne reforme, pre svega u vladavini prava“.
U brojnim amandmanima o odnosima sa Rusijom, koji su značajno proširili inicijalni tekst izvestioca Vladimira Bilčika, evropski poslanici traže „hitno uvođenje sankcija“, izražavaju zabrinutost jer je Srbija „među retkim zemljama Evrope koja se nije uskladila sa pozicijom EU“, kao i zbog činjenice da je po usklađenosti na poslednjem mestu u regionu.
„Zalažemo se da nova pregovaračka poglavlja budu otvorena tek kada Srbija preduzme potrebne mere u tom pogledu, uključujući i oblast vladavine prava“, navodi se u izveštaju.
Letovi Beograd – Moskva, ekonomska i vojna saradnja sa Rusijom
Parlament „žali zbog kontinuiranih letova između Beograda i Moskve“ u vreme kada je vazdušni prostor EU zatvoren za letove iz Rusije i poziva Srbiju da „razmotri svoju ekonomsku saradnju s Rusijom“.
Evropski parlament poziva Srbiju da prekine vojnu saradnju sa Rusijom, uključujući i projekte kakav je ruski humanitarni centar u Nišu.
Parlamentarci su zabrinuti i zbog vojne saradnje Srbije sa Rusijom, Belorusijom i Kinom i kupovine vojne opreme iz tih zemalja, na koju, kako navode, odlazi 70 odsto ukupnih nabavki opreme u Srbiji, kao i zbog izveštaja o prisluškivanju lidera ruske opozicije u Beogradu.
Dopunjeni tekst izveštaja o Srbiji kritikuje „širenje dezinformacija o ruskoj agresiji na Ukrajinu, uključujući i preko medija bliskih vladi“ i poziva srpske vlasti da preduzmu „odlučne korake u borbi protiv najprisutnijih lažnih vesti“.
Jedan od prihvaćenih amandmana ocenjuje da postoji „nesrazmerna vidljivost trećih zemalja“, dok su neki od medija „glavni izvor anti-EU i proruskih narativa u Srbiji“.
Konačni tekst izveštaja o Srbiji, u formi rezolucije, biće usvojen na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u julu.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
