U vrhu smo Evrope, ali po nejednakosti: Koliko zarađuje najbogatijih 0,1% u Srbiji?
Udeo prihoda koji odlazi najbogatijih 0,1% stanovništva značajno se razlikuje širom Evrope. U nekim zemljama prelazi 6%, dok evropski prosek iznosi 4,5%. Stručnjaci kažu da su poreski sistemi i nejednakost zarada ključni faktori iza tih razlika.
Koje zemlje, dakle, daju najveći deo prihoda ovoj grupi otprilike jednoj osobi na svakih 1.000 stanovnika? Podaci baze World Inequality Database pokazuju da se udeo prihoda ultra-bogatih kreće od 1,6% u Holandiji do čak 10,2% u Gruziji među 35 zemalja, uključujući članice EU, zemlje kandidate, članice EFTA i Veliku Britaniju.
Podaci se odnose na 2024. godinu ili najnoviju dostupnu godinu nakon 2020, osim za Italiju, gde su poslednji podaci iz 2015. godine. Prihod je prikazan pre oporezivanja i socijalnih davanja.
Među zemljama Evropske unije, Estonija ima najveći udeo sa 8,3%, a slede Bugarska (7,5%) i Poljska (7%). Dve zemlje kandidati za članstvo u EU takođe prelaze 6%: Srbija (6,9%) i Turska (6,1%). Danska (5,8%) i Rumunija (5,1%) takođe su iznad granice od 5%.
Srbija i region: Gde odlazi novac?
Među 35 analiziranih zemalja (uključujući članice EU, kandidate i Veliku Britaniju), udeo dohotka koji odlazi u ruke ultra-bogatih kreće se od skromnih 1,6% u Holandiji do čak 10,2% u Gruziji.
Kada je reč o Evropskoj uniji, najviši udeo zabeležen je u Estoniji (8,3%), Bugarskoj (7,5%) i Poljskoj (7%).
Odmah iza njih nalaze se dve zemlje kandidati koje preskaču granicu od 6%: Srbija se nalazi na visokom mestu sa 6,9%, dok Turska beleži 6,1%. Ovi procenti se odnose na bruto prihode, pre oporezivanja i socijalnih davanja.
S druge strane, u regionu imamo potpuno drugačije primere. Crna Gora je među zemljama sa najnižim udelom na svetu (svega 2,3%), a u istom, nižem rangu su i Slovenija (2.3%) i Albanija (2,4%).
Velike ekonomije u savršenom balansu
Zanimljivo je da četiri najveće evropske ekonomije pokazuju gotovo identičnu sliku. Isključujući Italiju (gde podaci variraju u zavisnosti od metodologije), najbogatiji sloj drži skoro preslikan udeo u ukupnom dohotku:
- Španija: 5,0%
- Nemačka: 4,9%
- Velika Britanija: 4,9%
- Francuska: 4,9%
Na samom dnu liste, gde je bogatstvo najravnomernije raspoređeno, nalaze se Holandija (1,6%), Kipar (2,2%), Belgija (2,3%) i Latvija (2,4%).
Zašto su razlike ovolike?
Stručnjaci ističu da ključnu ulogu igraju državne institucije i poreska politika. Dr Pavel Bukovski sa Univerzitetskog koledža u Londonu objašnjava da zemlje Centralne i Istočne Evrope imaju veoma nizak nivo preraspodele bogatstva kroz poreze.
„Na primer, poreski sistem u Poljskoj je regresivan – to znači da bogati, relativno gledano, plaćaju manje poreze nego siromašni“, navodi Bukovski, dodajući da mnoge socijalne mere u ovom delu Evrope nisu dizajnirane tako da smanjuju ekonomske razlike.
S druge strane, dr Salvatore Moreli sa Univerziteta Roma Tre ističe da skandinavske i pojedine zapadnoevropske zemlje uspevaju da zadrže niži udeo bogatstva na vrhu zahvaljujući jačim sindikatima, kolektivnom pregovaranju o platama, manjoj nezaposlenosti i razvijenijim sistemima socijalnog osiguranja.
Ako posmatramo dugoročni trend, situacija je danas stabilnija nego pre jednog veka. Davne 1940. godine, najbogatijih 0,1% u Evropi u rukama je držalo čak 6,43% ukupnog dohotka. Taj udeo je konstantno padao sve do ranih osamdesetih, kada je dotakao istorijski minimum od 2,7%.
Nakon toga ponovo počinje rast koji je kulminirao pred svetsku ekonomsku krizu 2007. godine (skoro 5%), da bi se od 2010. stabilizovao na današnjih 4,5%.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/Euronews
Foto: Magnific/vecstock
