Ekonomista: Srbija usporava, a ni RECESIJA nije isključena

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    inflacija

    Ekonomista: Srbija usporava, a ni RECESIJA nije isključena

    Srpska privreda usporava i u drugoj polovini ove godine mogla bi da dostigne rast od oko dva odsto, što je duplo sporije od rasta u prvom polugodištu, pa bi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) na kraju 2022. mogao da iznosi oko tri odsto, ali nije isključena ni recesija, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i glavni i odgovorni urednik “Kvartalnog monitora” Milojko Arsić.

    “Privreda usporava, a postoje signali da će to usporavanje da se značajno produbi tokom druge polovine ove godine, što znači da ćemo imati vrlo spor rast u drugoj polovini godine, a u slučaju znatnih pogoršanja međunarodne političke situacije i zaoštravanja ukrajinskog rata, nije isključena ni recesija u četvrtom tromesečju ove godine, uključujući i Srbiju”, kazao je Arsić na prezentaciji novog broja tog biltena Ekonomskog fakulteta.

    Prema njegovim rečima, signali usporavanja privrede su već vidljivi poput pada industrijske proizvodnje od aprila, pada u građevinarstvu, uspravanja rasta investicija i privatne potrošnje, kao i pada realne vrednosti dohodaka zbog visoke inflacije.

    Naveo je da Srbija ima i probleme u proizvodnji struje koji su uzrokovani propustima i nestručnim upravljanjem, a i suša je pogodila poljoprivredu i tako dodatno osporila rast.

    Najveći problem inflacija

    Arsić je ukazao da je trenutno najveći problem u Srbiji visoka inflacija.

    Milojko Arsić (screenshot)

    Kako je naveo, ukoliko izostane nepovoljan scenario i ako ne dođe do dodatnih zaoštravanja sukoba oko Ukrajine, cene energenata ostanu na približno sadašnjem nivou, a centralne banke nastave sa povećanjem kamatnih stopa, “inflacija bi mogla da dostigne vrh krajem ove i početkom naredne godine”.

    “U tom slučaju bi inflacija krajem godine mogla da dostigne međugodišnji nivo od oko 15 odsto, što znači da može da bude i 14 i 16 odsto”, kazao je Arsić.

    Naveo je da bi u slučaju pogoršanja situacije i dodatnog povećanja cena energenata, inflacija mogla da bude viša i dugotrajnija, što bi značilo da bi najmanje tokom naredne godine ostala na vrlo visokom nivou, jer je pitanje da li bi centralna banka uz takvu inflaciju nastavila sa povećanjem kamatnih stopa, važnim instrumentom za obaranje inflacije.

    Pad potrošnje

    “Inflacija počinje negativno da utiče i na potrošnju. Potrošnja građana, koja je najveća komponenta BDP, počinje takođe da opada. Negativan uticaj inflacije se vidi i po tome što su prihodi u julu imali pad u odnosu na isti mesec prethodne godine”, precizirao je on.

    Istakao je i da su tekući bilans i spoljnotrgovinski deficit Srbije dostigli rekord u poslednjih 10 godina, što se to događa u svim državama koje su neto uvoznici energenata.

    “Od januara do jula uvoz je porastao za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, a deficit je dostigao 6,4 milijarde evra i veći je za 2,8 milijardi evra u odnosu na 2021. godinu. Vrednost uvoza energenata povećana je za dve milijarde evra”, kazao je Arsić.

    Podsetio je i da je u toku poslednjih godinu dana spoljni dug Srbije povećan za 4,7 milijardi evra, od čega je dug države porastao za tri milijarde evra, a privatnog sektora za 1,7 miliona evra.

    Očekuje se, kako je naveo, i da se uslovi zaduživanja za državu znatno pogoršaju i u ovoj i narednih godina.

    Izvor: Beta

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE