Doktor muškarcu iz Kneževa napisao da održava trudnoću: Zloupotreba bolovanja nikad više

Da u Republici srpskoj i dalje ima onih koji otvaraju bolovanja ne zato što su bolesni, već iz nekih drugih razloga, pokazuje podatak da je prošle godine usled vanredne ocene privremene nesposobnosti za rad više od polovine radnika vraćeno na posao.

Broj lažnih dijagnoza, tvrde poslodavci, povećava se uprkos naporima nadležnih da se ovom problemu stane na kraj, ističući da ima i bizarnih slučajeva poput muškarca iz Kneževa koji bolovanje pravda doznakom na kojoj je naznačeno da održava trudnoću.

Sa takvom malverzacijom susreo se direktor i vlasnik „Dermala“ Radenko Bubić koji kaže da je u njegovoj firmi svakog meseca prošle godine na bolovanju bilo između 180 i 200 zaposlenih.

„Malo ko ide na bolovanje jer je bolestan. Ima radnika koji na posao ne dolaze i po četiri godine, dok istovremeno odlaze u inostranstvo da rade. Imamo ta saznanja, ali nemamo zvaničan dokaz, jer ne možemo tražiti od policije podatak da li je on prelazio granicu. I sad nekome ko je godinama na bolovanju moram za 200 maraka povećati platu, to nema nikakve logike. Mi imamo slučaj u Kneževu gde je muškarac na bolovanju jer, kako piše na doznaci, održava trudnoću. Kažu, doktor pogrešio. Ne može pogrešiti. Da ne spominjem slučajeve da na posao ne dolaze zato što su veče pre u kafani prepili“, kazao je Bubić za „Glas Srpske“.

Prema njegovim rečima, bilo je i slučajeva da zbog svadbe svi članovi i jedne i druge porodice koji rade u ovoj firmi otvore bolovanje.

„Može se tolerisati procenat od osam odsto ukupnog broja radnika na bolovanju u odnosu na broj zaposlenih, dok je deset odsto već alarmantno. Međutim, kod nas je sada čak 15 odsto zaposlenih na bolovanju“, rekao je Bubić koji ističe da većina poslodavaca zbog komplikovane procedure i nepoverenja u sistem kontrole ne poseže za dokazivanjem lažnih bolovanja.

Iz tog razloga prošle godine su, dodao je, tek za nekoliko radnika zatražili proveru bolovanja, koja su se ispostavila kao uredna.

„Teško je stati na kraj radnicima koji su otvorili bolovanje, a nisu bolesni jer je to, između ostalog, komplikovan proces, zbog čega se retki poslodavci upuštaju u to. Najveći problem je to što sredstva od onih koji vredno rade delimo i na one koji zloupotrebljavaju ovu mogućnost i koriste svaku priliku da odu na bolovanje“, rekao je Bubić.

Godišnje otvorimo 280.000 bolovanja: Koliko je od toga lažno i šta ako poslodavac posumnja?

Zloupotreba prava

Direktor Unije poslodavaca RS Saša Aćić istakao je da je u protekle dve godine evidentan rast broja zloupotreba vezanih za korišćenje bolovanja, zbog čega je potrebno pojačati aktivnosti svih subjekata u Srpskoj, pre svega Fonda zdravstvenog osiguranja uz saradnju sa poslodavcima kako bi ova anomalija bila suzbijena.

„S druge strane, i poslodavci treba da iskoriste svoju mogućnost da u saradnji sa određenim komisijama istraže svaku potencijalnu zloupotrebu bolovanja. Pohvalio bih aktivnosti Fonda koje sprovodi o pitanju lažnih bolovanja, jer neodgovorni pojedinci na ovakav način urušavaju produktivnost u kompaniji, kao i održivost finansiranja zdravstvenog sistema Republike Srpske“, kazao je Aćić.

S druge strane, predsednica Saveza sindikata Ranka Mišić ističe da 0,02 odsto radnika koji su, kako kaže, navodno zloupotrebili bolovanje trenutno predstavljaju najveći problem poslodavcima, koji „o činjenici da je svakom trećem radniku uskraćeno jedno od elementarnih prava iz Zakona o radu, a svakom drugom pravo na zaštitu zdravlja na radu ćute“.

„Nijedan radnik sam sebe u Srpskoj ne pregleda i ne upućuje na bolovanje. Radnici nerado idu na bolovanje, jer im ionako male plate budu smanjene za 30 odsto, a bilo je i onih koji na posao dolaze uprkos bolesti jer ne mogu preživeti i kupiti lekove koje moraju da piju“, kazala je Mišićeva.

Procedure

Prema podacima Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske, tokom prošle godine vanrednu ocenu bolovanja zatražilo je 90 poslodavaca za 114 radnika, od kojih je 63 vraćeno na posao. Godinu ranije ovaj postupak pokrenulo je njih 52 za 57 radnika, od kojih je 29 vraćeno na posao.

Vanrednu ocenu bolovanja, istakli su u Fondu, nije moguće tražiti za radnike koji se trenutno ne nalaze na bolovanju, već su bolovanje koristili nekada ranije i sada već rade, budući da su imali i takvih zahteva od pojedinih poslodavaca, koji su dužni da uz zahtev navedu razloge ili dostave dokaz zbog čega sumnjaju da je odsustvo radnika neopravdano.

Lažna BOLOVANJA potresaju crnogorsku privredu: Unija poslodavaca predlaže praćenje

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay