Dobro je dok nam moralni kompas radi
Kažu oni koji se u materiju najbolje razumeju da je „otac propagande” bio Edvard Bernajs, austrijsko-američki pionir u korišćenju psiholoških i socioloških principa radi uticanja na javno mnjenje. Bio je nećak Sigmunda Frojda, što je imalo veliki uticaj na njegovo razumevanje psihologije mase i ponašanja pojedinaca.
Piše: Glavni i odgovorni urednik Borislav Despotović
Bernajs je postao poznat po svojim inovativnim kampanjama koje su koristile metode zasnovane na manipulaciji kako bi oblikovale percepciju i ponašanje javnosti. Njegove knjige „Kristalizacija javnog mnjenja” (1923) i „Propaganda” (1928) postavile su temelje modernih strategija odnosa s javnošću i reklame, prikazujući propagandu kao legitimno sredstvo za oblikovanje stavova u demokratskom društvu. Iako je njegovo delo izazvalo etičke dileme, uticaj Bernajsa na medije, marketing i politiku ostaje ogroman i danas.
I tako mi već čitav vek imamo struku i nauku koje se bave marketingom i komunikacijama, ali je i posle sto godina pitanje etike i dalje prisutno. I dobro je da je prisutno, jer dokle god je tako, znači da nam moralni kompas i dalje radi. Pomogli su nam tu malo i pooštreni zakoni i propisi, ali šta god da je razlog – dobro je.
Ipak, ne želim sada da „mračim” i pišem šta ne valja, to je bar svima jasno. Jasno je i onima koju takvu propagandu stvaraju, ali i oni kojima je ona namenjena, pitanje je samo da li žele to da vide.
Ali vratimo sa na ono dobro, jer ima mnogo onih koji pokazuju da pohlepa nije progutala marketinšku branšu. Nije zato što su deo ovog broja, majke mi, ali meni je reklama kompanije A1 o profesorima influenserima zaista nešto što može da služi za primer. Lepa ljudska poruka, smislena reklama, prijatan glas… Sve sa merom. I generalno, gotovo sve njihove reklame, po meni, imaju dušu i ne iritiraju.
Nekad je odabir naratora u reklami presudan, jer ima nekih koje godinama iznova slušam, a čim ih čujem, prebacim kanal. Bukvalno me teraju da odmah odem da vidim šta im konkurencija radi. Ali neću sada ni o njima, neka o njima misle oni koji ih angažuju.
Kada je, nedavno, Oreo poželeo zdravlje Plazmi, brzo ozdravljenje i povratak na rafove, pa da opet zajedno prave torte – jedan je od najboljih marketinških poteza koje sam u skorije vreme video. Zapravo, tako bi trebalo da izgleda „zdrava konkurencija”. Ja sam tu kampanju na društvenim mrežama tako i shvatio. Međutim, mnogi nisu. Ima onih koji su Mondelezu zamerili kako tobož koristi lošu situaciju u Bambiju. Možda bi to bilo tačno da se ne radi o Srbiji. Sve i da je to bila nečija namera, a jasno je da nije, Plazmu niko ne može da zameni na ubedljivom prvom mestu popularnosti kod potrošača i teško da će je iko ikada svrgnuti sa vrha. Zato taj potez Mondeleza nije ništa drugo nego pružena ruka prijatelja.
A kad smo već kod reklama koje imaju dušu, brine me njihova dužina. Bukvalno u sekundama. Sve one Koka-koline božićne reklame, koje ti ispričaju celu priču, ne mogu da te ne dirnu u dušu, sve da si od kamena. A ako ćemo iskreno, oni su tu disciplinu i izmislili. Ali mislim da je takva reklama suviše dugačka za (ne)strpljenje (naj)mlađih generacija. Nemaju „alfe” i generacija Z strpljenja da gledaju reklamu koja traje čak pola minuta, pa ni kraće, koliko god da je lepa. Njihov mozak radi brže od našeg i zato mu se moramo prilagoditi, jer vreme teče i oni polako postaju većina.
Zato mislim da onaj ko uspe da dopre do novih generacija potrošača, da im smislenu, iskrenu i moralno ispravnu poruku sažme u 15 sekundi i tako im zadrži pažnju – taj je onda „prešao igricu”. Nije to lako, treba uklopiti sve to nesklopivo, ali videćemo, sačekaćemo da nam se pokaže.
Nadam se da ćemo i mi uživati gledajući!
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife
Foto: Stefan Jovanović
