Danas je Svetski dan turske kafe: Spoj jedinstvenog ukusa i tradicije
Svetski dan turske kafe obeležava se u celom svetu 5. decembra.
Turska kafa, koja je simbol užitka u Turskoj i u svetu, ima poseban dan. Napitak je toliko značajan da je UNESCO 2013. proglasio 5. decembar Svetskim danom turske kafe.
Turska kafa zauzima posebno mesto u tradicionalnoj turskoj kulturi. Tehnika pažljivog kuvanja kafe, njen aromatičan ukus, njena karakteristična penasta površina i njena prezentacija su neodvojivi element turskog gostoprimstva i druženja.
Za tursku kafu se kaže da „kafa ima sećanje na četrdeset godina“, što je svojevrsno svedočanstvo o integralnoj ulozi napitka u svakodnevnom životu i prijateljstvu u Turskoj.
Uvrštena je na UNESCO listu nematerijalne kulturne baštine 2013. godine zbog svog jedinstvenog ukusa i tradicionalne vrednosti, a 5. decembar, datum upisa turske kafe na UNESCO listu, se slavi kao „Svetski dan turske kafe“.
Jedinstven ukus i vekovima stara tehnika kuvanja
Kafa je prvi put stigla u Tursku preko Jemena, za vreme vladavine osmanskog sultana Sulejmana Veličanstvenog (1520-1566).
Sredinom 16. eka, prve javne kafedžinice su počele da se otvaraju u Istanbulu, donoseći sve popularnije piće široj publici.
Kako je uživanje u turskoj kafi ušlo u modu u regionu i šire, trgovci su počeli da trguju zrnima kafe i preko granica, te je tako turska kafa, poznata po svom robusnom ukusu i privlačnoj ceremoniji pripreme i služenja, postala glavna atrakcija širom Evrope.
Najvažnija karakteristika, koja razlikuje tursku kafu od drugih vrsta kafe je finoća mlevenja. Zrna kafe se prvo fino melju, te se zatim polako kuvaju u ključaloj vodi, i na kraju napitak se poslužuje. Ova metoda dovodi do toga da sloj praha uvek tone na dno šolje formirajući soc, a konzistentnost načina kuvanja , koja je vekovima ostala ista, razlikuje tursku kafu od drugih vrsta napitaka od kafe.
Još jedna jedinstvena komponenta turske kafe je njeno serviranje i ona se uglavnom služi u malim šoljicama, uz čašu vode i ratluk.
Sastavni deo društvenog života i tradicije
Turska kafa je ključni element druženja i kulture u Turskoj. Na primer, kafa se uvek služi posle obroka i sastavni je deo druženja sa prijateljima.
Kod kuće domaćin će pitati goste da li prvo žele da popiju kafu, a kada budući mladoženja poseti kuću mlade da zatraži njenu ruku, buduća mlada kuva tursku kafu za svog udvarača i njegovu porodicu. Legenda kaže da ako ne želi da se uda za svog udvarača, u kafu stavlja so umesto šećera.
Postoji takođe i tradicija proricanja sudbine iz taloga kafe ili „čitanja šoljice“. Nakon ispijanja kafe, šolja se stavlja naopako na tanjir i tumače se oblici formirani od taloga. Ova tradicija je takođe deo turske kulture.
Kako se pravilno kuva?
Turska kafa priprema se džezvi. Za jednu šoljicu turske kafe potrebno je dodati jednu šoljicu vode (morate koristiti istu šoljicu koju ćete koristiti) i jednu kašiku kafe.
Nakon dodavanja kafe ne dodaje se šećer pa morate dodati šećer pre nego što počnete kuvati.
Kada kafa počne da ključa, pustite da se pena podigne, a zatim je uklonite s vatre i ona će dati puno pene. Tradicionalno, u turskoj kafi obavezno ima pene, i nije prihvatljiva bez pene. U Istanbulu turska kafa ne može da se posluži, a da nije vruća i da nije u fildžanu.
Izvor: BIZLife
Foto: Pixabay
