Da smo pre 10 godina uložili DOLAR u bitkoin…
Prema nedavnom izveštaju Banke Amerika (Bank of America – BoA), ako ste investirali jedan dolar u bitkoin na početku ove decenije, on bi danas vredeo više od 90.000 dolara, prenosi CNN.
Bitkoin (XBT) se trenutno procenjuje na oko 7.000 dolara. Iako je to znatno niže od maksimalne vrednosti od 20 hiljada dolara pre dve godine, znatno je više od nekoliko penija koliko je jedan bitkoin koštao pre 10 godina.
Bitkoin je i dalje visoko rizična investicija, ali je tokom poslednje decenije postao najpopularnija i naširoko prihvaćena kriptovaluta. Sve je više mesta gde se prihvata kao sredstvo plaćanja, a nekoliko investicionih kompanija i sve više menjačnica uvrštava bitkoin kao legitimnu valutu za trgovinu.
Fejsbuk već duže planira da pokrene svoju digitalnu valutu pod imenom „Libra“, što samo pokazuje da su kriptovalute sve zastupljenije i da će im sve više investitora poklanjati pažnju.
Izveštaj BoA navodi i nekoliko drugih zanimljivih činjenica o kretanju tržišta u prethodnoj deceniji.
Nakon velike svetske finansijske krize, tržište se oporavilo, akcije su rasle i dostigle nove visine uprkos trgovinskom ratu Sjedinjenih Američkih Država i Kine, uprkos napadu predsednika Trampa na federalne rezerve, neizvesnosti oko Bregzita i ekonomskog usporavanja Evrope, kao i kontinuirano lošem stanju u Japanu.
Amerika na vrhu, Grčka i Mjanmar za izbegavanje
I dok je bitkoin bio pravo investiciono otkriće, svako ko je trgovao s kjatom (lokalnom valutom Mjanmara), nije se mnogo usrećio. Etnički sukobi, nasilje i nestabilnost nekadašnje Burme doprineli su da svako ko je na početku 2010. uložio jedan dolar u kjat danas poseduje nešto manje od pola centa.
Kada su akcije u pitanju, Grci su se neprekidno borili s dužničkom krizom u koju su zapali. Investicijski stratezi BoA, Majkl Hartnet i Tom Rikets, zabeležili su u izveštaju da jedan dolar uložen na grčko tržište kapitala u 2010. godini danas vredi svega sedam centi.
Berza SAD bila je najbolja na svetu. Jedan uloženi dolar u američke akcije na početku 2010. godine danas vredi oko 3,46 dolara. Američke obveznice takođe ne zaostaju – i njihova vrednost je duplirana.
S druge strane, Turska je doživela pad svojih obveznica u prethodnih 10 godina. Jedan uloženi dolar u turske obveznice danas vredi 61 cent. Mnoge obveznice više ne stvaraju nikakav prihod investitorima.
Zlato u plusu, nafta u minusu
Nekoliko centralnih banaka širom sveta snizilo je kamatne stope toliko da su otišle ispod nule, a sve kako bi podstakle razvoj posrnulih ekonomija.
Kao posledica toga, iz Banke Amerike poručuju da je u 2019. godini globalni dug država uvećan na 17 biliona dolara, uz negativne prinose. U 2010. godini nijedna obveznica nije imala negativne prinose.
Kako su kamatne stope padale, investitori su se usredsredili na zlato. Jedan dolar uložen u zlato 2010. godine danas vredi 1,34 dolara. Nasuprot tome, investiranje u naftu nije se isplatilo – za jedan uložen dolar 2010. godine danas se mogu dobiti 74 centa.
Izvor: Index
Foto: Pixabay
