Vikendi služe i za venčanja. Baš ovog koji je iza nas dogodilo se jedno (svidelo se to nama ili ne) posebno. Veliku Britaniju, a bogami i šire, zadesilo je kraljevsko venčanje. Za razliku od onog našeg karađovićevskog usred republike ovo je bilo pravo – vaistinu kraljevsko venčanje.

Svadba Harija i Megan pratila se i komentarisala kojekude, od ozbiljnih medija preko društvenih mreža do gradskog prevoza i kafana. Možda smo u vindzdorskoj euforiji prevideli da iza bajkovite priče o glamuru, plemstvu i životu koji bi „svaki običan smrtnik“ poželeo“ stoji i priča o promenama i odricanju.

Činjenica da je Megan Markl glumica, meleskinja nimalo plave krvi primljena u kraljevsku porodicu pokazuje da se i ustaljene zacrtanosti ipak menjaju i tako mic po mic možda vode ka nekoj široj društvenoj promeni. U ovom trenutku mala ali važna promena za čovečanstvo, a zasigurno velika za kraljevsku porodicu.

Postoji i druga strana medalje. Dok su pojedini pozavideli Megan na ostvarenju sna i ugodnom životu u raskoši, da li su pomislili na to čega se ona sve odrekla zbog toga i da li bi bili spremni na to?

Da bi ušla u kraljevsku porodicu, Megan je morala da žrtvuje karijeru, promeni veru, pa čak i da se odrekne mesta ambasadorke u UN za prava žena i rodnu ravnopravnost. Neće više nikada smeti da se fotografiše nazdravljajući čašom vina, da se pojavi bosonoga, morala je da ugasi sve profile na društvenim mrežama, ubuduće će se oglašavati samo preko zvaničnog naloga krune, neće smeti javno da pokazuje ljubav prema Hariju, niti da daje autograme jer bi njen potpis mogao biti falsifikovan. Ne sme ni da nosi crveni lak za nokte. Ima toga još…

U današnje doba nekih čudnih vrednosti i samoživosti, u vreme kada se između „ljubavi“ i koristi često stavlja znak jednakosti – da li bi neko ko ne želi da žrtvuje svoju slobodu na selfiranje bio obična budala? Da li u opšte verujemo u pravu ljubav zbog koje dobrovoljno pristajemo na takav „gubitak slobode“?

Beograd ovog vikenda nije bio popularan kao Vindzdor, ali je ipak bio centar sveta za sve one kojima je košarkaška titula važnija od kraljevske. Košarkaški F4 u naš glavni grad doveo je brojne goste i neku lepu svetsku energiju. Ako se na to još doda i gužva koju je napravila Noć muzeja, to je ona bolja slika Beograda koja je dominirala ovog vikenda, a mogla bi i morala češće.

A nama „običnim smrtnicima“ koji nikada nećemo postati članovi kraljevske porodice, ovog ponedeljka ostaje samo da budemo kraljevi i kraljice na svom poslu.

Srećan ponedeljak, svima koji slave!