Cene smeštaja i usluga u evropskim skijalištima već su sada veće, a dodatno poskupljenje je tek u najavi.

Hotelijeri razmišljaju o gašenju sauna, snižavanju temperatura u bazenima, a neki se neće ni otvoriti za vreme najvećih hladnoća.

Predsednica Nacionalnog udruženja operatera žičara (ANEF) Valerija Geci pozvala je ranije italijansku vladu da industriju skijanja uvrsti u energetski intenzivne delatnosti i kao takvu podupre potrebnim merama s obzirom na to da je bilo čak i najava da se neke žičare neće ni otvarati.

Skijanje, ski, cene smeštaja (Unsplash)

“S ovakvim cenama našim firmama preti bankrot. Ima onih kojima se marže vraćaju na nulu s posledičnim anuliranjem ulaganja i gubitkom konkurentnosti u poređenju s drugim alpskim zimskim destinacijama. Energija nam je od vitalnog značaja jer niko ne može da priušti praznu planinu”, rekla je Geci i dodala kako povećanje cena skijaških karata od oko 10 odsto ne pokriva rast troškova energije, već samo povećanje inflacije.

Troškovi struje i plina više su se nego utrostručili, a mogućnost njihovog daljeg rasta tokom zime čine kalkulacije beskorisnim.

ANEF je, kako piše Novi list, izračunao kako je žičarama proteklih godina u proseku trošak energije bio između osam i 15 odsto udela u ukupnim troškovima, a sada je taj udeo skočio na 30 odsto.

Što se tiče ušteda, tu nema puno manevarskog prostora, kažu u udruženju, s obzirom na to da topovi snega moraju proizvoditi kada su adekvatni vremenski uslovi, a i firme moraju raditi bez obzira na broj skijaša.

U problemima su i hotelijeri na skijalištima koji će na razne načine uštedeti na troškovima energije.
Neki će hotelijeri u Južnom Tirolu zatvoriti deo sauna i možda spustiti temperaturu vode u bazenima za koji stepen.

Žičara Ski (Unsplsh)

Predsednik Udruženja hotelijera i javnih operatera Alto Adige Manfred Pinzger za italijansku Ansu je rekao kako u udruženju već savetuju članove kako se suočiti s novim izazovima.

Neki hoteli koji se ne nalaze na skijalištima razmisliće hoće li uopšte otvarati tokom hladnih meseci jer su troškovi jako veliki, ali to neće ugroziti zimsku sezonu koja mora biti dobra nakon dve godine COVID-19.

Ana Jardas iz turističke agencije Nanook travel za Novi list uporedila je prošlogodišnje cene s ovosezonskim i navela primer aranžmana za porodicu s dvoje dece, jedno do osam godina i jedno starije od osam, u apartmanskom smeštaju sa skipasom za skijalište San Martino di Kastroca.

Prošle godine je termin od 2. do 9. januara koštao 1.549 evra, a ove godine termin od 2 do 8. januara, dakle šest noćenja, košta 1,653 evra.

Skijanje, visoke cene (Pixabay)

Aranžman od 9. do 16. januara ove godine koštao je 1.260 evra, dok će isti termin narednog januara koštati 1.320 evra.

Na Kronplacu, u Južnom tirolu, hotel sa četiri zvezdice u terminu posle novogodišnjeg može da se nađe za 100 evra po danu, a u novogodišnjem je nekih 155 evra. Ski karta je u novogodišnjem terminu 347 evra, a u nedelji iza nekih 312 evra, piše Novi list.

Štednja i u nemačkim skijalištima

Skijanje je, naravno, zimski sport. Mnogi skijaši, međutim, uživaju u komforu grejanih sedišta brzih liftova i piću pod grejalicom. Ove sezone, u bavarskom skijaškom centru Cugšpice (Zugspitze), štednja diktira asketizam, piše nemački DPA.

Operater je, naime, u ponedeljak saopštio da namerava da štedi energiju i biće: Manje veštačkog snega, padine noću neće biti osvetljene, neće biti grejanja u baštama restorana i kafića, a liftovi će pri smanjenom prometu voziti sporije nego inače.

Pri lošem vremenu i radnim danima, liftovi će ići čak upola sporije nego što mogu, odosno kako idu kada je gužva.

Na padinama Cugšpica, sa 2.963 metara najvišeg vrha Nemačke, sezona počinje 2. decembra – prema običaju, pre nego na bilo kom drugom skijalištu u zemlji.

To ipak zavisi od snega – a izgleda da ga neće biti dovoljno, ne samo jer će biti osnežavanja. Snežna podloga se prošlog, izuzetno toplog leta neobično visoko povukla i veliki delovi pista su delimično potpuno ogoljeni.