Čak 10 odsto svetske populacije zaspi gladno
Čak 828 miliona ljudi, odnosno 10 odsto svetske populacije odlazi na spavanje gladno, 46 miliona više nego prethodne godine, prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
Od onih koji su pogođeni glađu, dve trećine su žene, a 80 odsto živi u područjima sklonim klimatskim promenama.
Nakon decenije konzistentnog smanjenja, globalna glad je beležila trend rasta poslednjih godina. Između 2019. godine i 2021. godine, broj pothranjenih osoba porastao je za više od 150 miliona, prvenstveno podstaknut sukobima, klimatskim promenama, ekonomskim šokovima i pandemijom koronavirusa.
Povećali su se i troškovi hrane. Između 2019. godine i 2022. godine FAO indeks cena hrane (FPI), koji meri promenu globalnih cena korpe prehrambenih proizvoda uključujući šećer, meso, žitarice, mlečne proizvode i biljna ulja, porastao je sa 95,1 boda na 143,7 bodova.
„Čak i dok su globalne cene prehrambenih proizvoda rasle, povećanja na nivou zemlje se razlikuju, jer zemlje primenjuju različite politike“, kaže Monika Tothova, ekonomista u sektoru za trgovinu i tržišta FAO.
Većina gladnih živi u Aziji
Najnoviji izveštaj UN o stanju sigurnosti hrane i ishrane u svetu (SOFI) otkrio je da većina pothranjenog stanovništva sveta živi u Aziji, gde je oko 425 miliona ljudi 2021. godine bilo gladno. Međutim, prevalencija gladi je najveća u Africi, sa 278 miliona pogođenih te godine.
Broj ljudi koji doživljavaju akutnu nestašicu hrane, što meri nesposobnost osobe da konzumira adekvatnu hranu i, kao rezultat, dovodi u neposrednu opasnost njihove živote ili sredstva za život, porastao je već četvrtu godinu 2022. godine, a 258 miliona ljudi suočeno je s akutnom gladi, prema Globalnom izveštaju o krizi hrane iz 2023. godine.
„Ekonomski šokovi su nadmašili sukobe kao primarni pokretač akutne nesigurnosti hrane i pothranjenosti u nekoliko velikih prehrambenih kriza“, kaže Tothova.
Godine 2022. rat između Rusije i Ukrajine, dva najveća svetska proizvođača osnovnih žitarica, uljarica i đubriva, doveo je do ogromnih poremećaja u međunarodnim lancima snabdevanja koji su podigli cene žitarica, đubriva i energije. To je dovelo do toga da je globalni FPI dostigao najviši nivo u istoriji.
Izvor: Klix
Foto: Pixabay
