Bušatlija: Vesić može samo da reši pucanje cevi, a ne zgradu Generalštaba

Konsultant za strane investicije Mahmud Bušatlija rekao je da oštećenu zgradu Generalštaba ne treba poklanjati, već naći finansijera i zadržati 25-30 odsto vlasništva po osnovu ustupanja prava na obnovu, zemljišta i eventualno infrastrukture.

„Postojala je inicijativa za vreme vlasti Vojislava Koštunice da se zgrada proda, sada je veliko pitanje da li se može naći kupac za nju, ali ni u kom slučaju ne treba je poklanjati“, rekao je Bušatlija za Betu.

Dodao je da bi se možda moglo uraditi ono što se svuda u svetu radi sa takvim zgradama, a to je da država nađe partnera koji bi finansirao obnovu, ali ne da ga subvencioniše ni na koji način, jer ako je pokloni i to je subvencija.

Trebalo bi, kako je rekao, tražiti partnera koji bi uneo finansije, a država bi na osnovu prenetih prava obnove ili gradnje, zemljišta i infrastrukture, možda mogla zadržati 20-30 odsto svojine.

U Srbiji međutim, prema njegovim rečima, nema ljudi koji bi znali da to realizuju, zapravo ima ljudi koji znaju to da urade, „ali nisu rado viđeni u upravljačkom delu države već 23 godine“.

„Nisam siguran da je sada bilo ko pokušao da dođe do nekoga ko bi kupio tu zgradu, pogotovu do nekoga ko bi bio partner jer nema ljudi u vlasti koji znaju da pregovaraju o takvim projektima. To nisu bili ni Božidar Đelić, Mlađan Dinkić, niti su sada Siniša Mali, a ponajmanje ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić…“, rekao je Bušatlija.

Vesić: Pregovara se o poklanjanju bombardovanog Generalštaba američkim firmama

Dodao je da bi za pregovore o takvim projektima Srbija morala imati ljude koji su u „prvom redu“ i sreću se sa svetom bez obzira koji je svet, a da bivša i aktuelna vlast nisu znale da pregovaraju ni sa Kinezima, Arapima ili Zapadom.

„To je ozbiljan posao za koji su potrebni škola i iskustvo. Ova tehnička Vlada Srbije, praktično ne postoji i ne može da ovlasti Vesića za pregovore za zgradu Generalštaba. Ta Vlada u tom mandatu može samo da interveniše ako negde pukne cev ili padne dalekovod“, rekao je Bušatlija.

Čiji je Generalštab?

Na pitanje da li je utvrđeno u čijem je vlasništvu ta zgrada Bušatlija je rekao da je zgrada bila državno vlasništvo, ali da posle dvadesetak godina „to više niko ne zna jer su oni koji su bili na vlasti međusobno prebacivali imovinu jedni na druge da bi zadovoljili svoje interese“.

Teško je, kako je rekao, utvrditi ko je vlasnik jer je zgrada građena novcem bivše federacije i „mogli bi Slovenci sutra da dođu i traže deo, mada to, verovatno neće uraditi jer ima zgrada i u Sloveniji koje su finansirane iz federacije i nekako su to ‘isprebijali'“.

Što se tiče zaštite zgrade kao spomenika kulture to, kako je ocenio, nije neka jaka zaštita jer „aktuelna vlast preko noći uništava, stvarno istorijski značajne objekte, a ta zgrada Generlaštaba istorijski nije toliko značajna“.

Hotelski lanac – možemo samo da sanjamo

Bušatlija je rekao da kada je predlagao rešenje da je za tu zgradu bio zainteresovan lanac hotela „For sizons“, ali da je njegov predlog bio da se od celog bloka sa kućom akademije, gde je sada muzej ili nešto slično napravi hotel jer su oni poznati po tome da istorijskie zgrade pretvaraju u hotele.

„Ako bi se posmatrao čitav blok zgrada pored Generalštaba ostalo bi toranj i zgrada pored jer nisu oštećeni, a predlagao sam da se sruši zgrada preko puta Ministarstva inostranih poslova i napravi veliki poslovni centar i na njega nasloni hotel de luks sa pet zvezdica“, rekao je Bušatlija.

Istakao je da sada Srbija više nije ta kategorija društva gde dolaze originalni lanci. „Lanac kao što je ‘For sizons’ ne možemo više ni da sanjamo, pa je o hotelu besmisleno razmišljati, možda bi mogao da se napravi poslovno stambeni centar, što je sada uobičajena gradnja u Srbiji“, rekao je Bušatlija.

Zavod: Generalštab pod zaštitom

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda saopštio je da e zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane ima status kulturnog dobra i da Zavod nije dobio nijedan zvaničan dokument kojim se predlaže ukidanje tog statusa.

„Ovaj zavod nije dobio nijedan zvaničan dokument predlog za ukidanje statusa kulturnog dobra – spomenika kulture Zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Beogradu“, navodi se u odgovoru Zavoda na pitanja agencije Beta.

Zavod je naveo da je za zgrade Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane u Ulici kneza Miloša 33-41 utvđen status kulturnog dobra – spomenika kulture Odlukom objavljenom u Službenom glasniku (br 115/05), u kojoj su propisane i mere zaštite spomenika kulture i zaštićene okoline.

U skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu, kako su dodali, za intervencije na nepokretnostima koje uživaju status kulturnog dobra neophodno je pribavljanje uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite i saglasnosti na projekat i dokumentaciju iz nadležnosti Zavoda, odnosno ukoliko je u pitanju kategorija od izuzetnog značaja – iz nadležnosti Republičkog zavoda.

Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda dostavio je agenciji Beta i odluku objavljenu u Službenom glasniku u decembru 2005. godine, u kojoj se kao mere zaštite navodi „očuvanje autentičnog izgleda, horizontalnog i vertikalnog gabarita, konstruktivnih i oblikovnih elemenata arhitekture kao i originalnih materijala“.

Izvor: Beta

Foto: BIZLife