Neuronaučnik otkrio 3 RANA ZNAKA „burnout-a“ na poslu

Izgaranje, tj. „burnout“ na poslu nije nova pojava. Termin je prvi put skovan 1970-ih da bi opisao iscrpljenost koju zaposleni osećaju na radnom mestu. Ali tek pre tri godine Svetska zdravstvena organizacija ga je zvanično priznala kao profesionalnu pojavu koja je rezultat „hroničnog stresa u poslovnom okruženju koji nije uspešno kontrolisan“.

Ipak, sagorevanje može da ima bezbroj simptoma. Međutim, nisu svi očigledni, kazala je dr Vendi Suzuki, neuronaučnik sa Univerziteta u Njujorku, za CNBC Make It.

„Možda se osećate stalno zabrinuto, ljuto ili umorno. Postoji čitav spektar negativnih emocija i fizičkih simptoma sagorevanja“, objasnila je ona.

Svetska zdravstvena organizacija smatra iscrpljenost, cinizam i smanjenu produktivnost kao neke od najčešćih simptoma sagorevanja.

Posao, burnout (Pexels)

Postoje tri rana znaka burnout-a: odlaganje obaveza, stalno ometanje i apatija

Normalno je da ste ponekad skloni odugovlačenju. Ako vam treba više vremena nego obično da obavite stvari na poslu, to može da znači da ste pod velikim pritiskom i da vaš mozak ne podnosi dobro kontinuirani stres ili da ste udaljeni od posla koji radite, istakla je Suzuki.

„Svi se još uvek oporavljamo od ekstremnih promena na poslu i u školi tokom poslednje dve i više godine“, dodala je ona.

Borba sa stalnim ometačima na poslu je još jedan skriveni znak da ste na putu ka sagorevanju. Istraživanja su pokazala da sagorevanje može da oteža fokusiranje i zadržavanje na zadatku.

Posao, burnout (Unsplash)

Apatija je jedan od „najvećih“ i najneshvaćenijih simptoma sagorevanja

„Ne morate da budete preplavjleni negativnim emocijama da biste se osetili burnout. Takođe možete da imate stav ‘više me nije briga’ za stvari oko kojih ste nekada brinuli. Apatija takođe može da se pojavi kao nedostatak motivacije, kao da ništa što radite nije važno“, objasnila je.

Jedan od najvažnijih koraka ka suzbijanju sagorevanja je da postanete svesniji onoga što kod vas izaziva negativne emocije poput besa, tuge ili straha i prepoznavanje kada se pojavljuju umesto da ih potisnete, kazala je Suzuki.

Sledeći put kada osećate da ste pod stresom ili nekom drugom negativnom emocijom, Suzuki predlaže da se zapitate: „Odakle dolazi ovaj osećaj i zašto se pojavljuje sada?“

„Potrebno je da budete više u kontaktu sa širim spektrom emocija, što je veoma, veoma važno, jer ako ih krijemo u podrumu, da tako kažemo, predugo, samo će se pogoršati i na kraju će pobeći i biti nekontrolisane“, smatra neuronaučnik.

Suzuki takođe preporučuje da pronađete terapeuta ili sertifikovanog savetnika za mentalno zdravlje koji vam može pomoći da povežete tačke između vaših simptoma i osnovnog uzroka sagorevanja koji možda doživljavate, kao i da vam pomogne da napravite plan akcije za upravljanje vašim sagorevanjem.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels, Unsplash