"Dobro si ovo uradio, ali..." i ostale rečenice koje NE TREBA da kažete zaposlenima

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    sastanak

    “Dobro si ovo uradio, ali…” i ostale rečenice koje NE TREBA da kažete zaposlenima

    Sastanci su nešto što se u kompanijama uglavnom primenjuje na svakodnevnom nivou: menadžeri se sastaju sa klijentima, sa svojim zaposlenima, zaposleni jedni sa drugima itd.

    Oni koji se najviše tiču zaposlenih u jednoj kompaniji su sastanci koji se održavaju sa menadžerima/poslodavcima, jer se tu rešavaju i unapređuju bitni segmenti poslovanja, poput funkcionisanja tima, budućnosti, planova itd.

    I svi smo bili na takvim sastancima. Poslodavci ih zakažu tako da traju pola sata, a oni se oduže na dva sata. Zaposleni neretko nakon njih ostanu bez odgovora, ili sa sastanka izađu demotivisaniji nego što su bili pre njega, što je vrlo pogrešno jer je cilj sastanaka uglavnom unapređenje poslovanja.

    sastanak

    Sastanak (Unsplash)

    Šta je pošlo naopako?

    Sam koncept sastanka je nešto što na zaposlene ne deluje inspirativno. Zatvoren prostor, problem koji treba da se reši i na kraju šef koji ima glavnu reč… I vrlo često je upravo odgovorno lice (poslodavac, menadžer, direktor) kriv za sastanke koji ne utiču dobro na zaposlene.

    Ovako ćete prepoznati da je poslodavac taj koji je kriv za neugodne sastanke.

    1.”Ne” nadimcima

    Ako se tokom sastanka poslodavac koji vodi glavnu reč svojim zaposlenima obraća nadimcima, to može biti vrlo pogrešno. Zašto? Pa jer će uvek biti zaposlenih koji će takvo obraćanje shvatiti kao da se šef sprda na nečiji račun, ili da pak favorizuje nekoga,

    Umesto da tokom sastanaka poslodavci koriste nadimke, najbolje bi bilo da se svojim zaposlenima obraćaju onako kako im se obraća tokom celog radnog dana, tj tako da ne “štrči” nečije ime na sastanku.

    2.Igrica “okrivljeni”

    Ova igra može poći u dva smera. Ili se krivi neki od zaposlenih, uglavnom jedan, ili lider preuzima krivicu. Poznato je da lideri imaju tendenciju da, kad nešto krene naopako u poslu, mora da se pokaže prstom. Čak i ako se radi o njima samima.

    Da bi se stvorila kultura zajedništva i produktivnosti u timu, lideri nikada ne bi trebalo da izdvajaju nekoga kao krivca. Ono što bi trebalo jeste da tim zaposlenih posmatraju kao sportski tim: kada izgube, ne krive igrača ili sudiju. Oni pobeđuju kao tim i gube kao tim. Zaposlene bi trebalo da se tretiraju na isti način.

    sastanak

    Šef, sastanak (Unsplash)

    3.TAJ zaposleni

    Svima nam je poznat osećaj iz škole kada nastavnik prozove nekog konkretno. Bilo da je u pitanju pozitivno ili negativno prozivanje, taj neko se ne oseća prirodno.

    Zašto bi lider nekoga na poslu stavljao u istu poziciju? Uobičajeno je pogrešno shvatanje da lider mora da drži zaposlene “na nogama” kako bi bili sigurni da su uvek spremni. Ali ako su poslodavci “dobro zaposlili”, to ne bi trebalo da bude problem.

    4.Loše ideje su ugašene

    Iako ovo možda ne izgleda na prvi pogled kao da je odgovornost poslodavca, velika je šansa da jeste, mada toga nisu svesni.

    Postoji mnogo načina na koje poslodavac može da odbaci neke ideje, iako one možda imaju potencijala. Govor tela ili izraz lica poslodavca u tome može da igra veliku ulogu. Podsmeh, prevrtanje očima, namrštene obrve ili pretvaranje da takve ideje nisu ni čuli su primeri kako poslodavci govore osobi ili timu da neke ide ne da su samo loše, već nisu ni vredne njihovog vremena,

    Iako niko od poslodavca ne traži da ideju posmatra kroz “ružičaste naočare” ili da analizira baš svaku ideju koja se nađe na stolu, poslodavac bi svakako trebalo da slavi ako se ideje uopšte pojavljuju. Zato bi prema svakoj osobi, i njegovoj novoj ideji trebalo da se ponašaju sa pažnjom i poštovanjem. U suprotnom, prestaće da uopšte dobijaju bilo kakve ideje.

    O tome zašto je svaka ideja dobra, pisali smo u nedavnom BIZNIS SAVETU DANA:

    BIZNIS SAVET DANA: Glupost nije loša, to je MESTO ROĐENJA (VIDEO)

    5.Kako je “ali” uništilo sve

    “Mislim da si uradio dobar posao, ali…”

    Čim poslodavac izgovori ovu naizgled jednostavnu i nebitnu reč od tri slova, uništio je sve što je bilo pre toga. Ono što bi trebalo da urade ako imaju bilo kakvu kritiku jeste da je kažu bez ubacivanja nečeg pozitivnog u rečenicu. Zaposleni će ceniti ako kažete nešto kako jeste.

    Zato bi poslodavci trebalo da drže dalje od “naduvanih” rečenica jer na taj način kreiraju atmosferu u kojoj zaposleni počinju da previše analiziraju ili da upadaju u agoniju.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Unsplash

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE